2. Пронађите податке о Браковом времену, духовној клими његовог доба!
3. Којој врсти лирске пјесме припада ова пјесма?
4. Шта је тема одломка који се налази у Читанци на 69. страни?
5. Анализирајте вријеме дешавања у овој пјесми?
6. Која осјећања су исказана у пјесми? Каква осјећањаљ у њему буди поглед на Карловце, сунце, Дунав и винограде? Подвуците стихове који то дочаравају!
7. Анализирајте стил ове пјесме!
АЛЕГОРИЈА:
АПОСТРОФА:
ДЕМИНУТИВИ:
ХИПОКОРИСТИЦИ:
ВОКАТИВ:
ИМПЕРАТИВ:
8. Шта је то ДИТИРАМБ и пронађи у овој поеми дио који има одлике ове старе пјесничке врсте!
понедељак, 21. септембар 2020.
ЈОВАН ДУЧИЋ "ПЕСМА ЖЕНИ"
Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна; И само истина колико си жудња.
Остај недостижна, нема и далека — Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа.
Срце има повест у сузи што лева; У великом болу љубав своју мету; Истина је само што душа проснева; Пољубац је сусрет највећи на свету.
Од мог привиђења ти си цела ткана, Твој је плашт сунчани од мог сна испреден; Ти беше мисао моја очарана; Символ свих таштина поразан и леден,
А ти не постојиш нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами.
КРАТКА БИОГРАФИЈА ПИСЦА:
Рођен је у Требињу 1871. године. У Мостару заједно са Алексом Шантићем и
Светозаром Ћоровићем покреће и уређује књижевни лист Зора. Године 1899. одлази
на студије у Женеву. Потом се враћа у Србију и постаје службеник Министарства
иностраних дела, где у дипломатској служби остаје све до 1941. године, када
емигрира у Сједињене Америчке Државе, где га и смрт затиче 1943. године.
Објавио је: Песме(1901), Песме (1908), Плаве легенде (1908), Песме (1911),
Сабрана дела (1932), Лирика (1943), путописну прозу Градови и химере (1940) и
књигу филозофских есеја Благо цара Радована(1932) (Деретић, 2004: 945-956)
УТИСЦИ, ОСЈЕЋАЊА И РАСПОЛОЖЕЊА:
Пјесма жени у читаоцу буди прије свега запитаност, трагање за суштином
љубави, реалности и имагинарности љубавног доживљаја.
ЖЕНА У ДУЧИЋЕВОЈ ПЈЕСМИ:
Мотив жене у овој Дучићевој пјесми сликан је невидљивим и недодирљивим
нитима.
Пјесник је повезује са духовним појмовима:
Она је ТРЕНУТАК, СЕН, СЈАЈНА
РЕЧ, У ШУМУ, КОРАК, БЛУДЊА, ЛЕПОТА; ТАЈНА, ИСТИНА, ЖУДЊА, НЕДОСТИЖНА, НЕМА,
ДАЛЕКА, БЕСПОВРАТНА, КАО МЛАДОСТ, СВЕ ШТО СЕЋА, ТКАМНА ОД ПРИВИЂЕЊА, ИМА ПЛАШТ СУНЧАНИ,
МИСАО, СИМБОЛ ТАШТИНА, НЕ ПОСТОЈИШ, НИТ СИ ПОСТОЈАЛА, РОЂЕНА У ТИШИНИ И ЧАМИ,
ТИ СИ СЈАЛА.
Сви појмови са којима Дучић повезује жену припадају унутрашњем и духовном
доживљају.
Дучић жену ставља на пиједестал идеала и савршенства. Одваја је од реалности
и од саме себе. Приписује је сопственој духовној креацији.
ФИЛОЗОФИЈА ЉУБАВИ И ЉЕПОТЕ:
Код Дучића љубав није чулни доживљај, доживљај страсти и присности, његова
љубав је филозофија љубави.
Жена је ОЛИЧЕЊЕ ЉУБАВИ, спона ЉУБАВИ И БЕСКРАЈА.
Сан о љепоти и љубави је
универзалан, а самим тим и бесконачан. Постаје вјечити божански принцип.
СТИХОВИ ИДЕЈЕ:
«Јер је сан о срећи више него срећа»
«Истина је само што душа проснева»
«Пољубац је сусрет најљепши на свету»
«Симбол свих таштина поразан и леден»
«Јер све што љубимо створили смо сами»
ТЕМА:
Пјесма о жени као о вјечитом принципу љепоте и љубави
ВРСТА: Љубавна, мисаона
СТИЛСКА АНАЛИЗА:
- 5 катрена
- ритам умјерен
- тон свечано одмјерен, а не љубавно узбуђен чиме
се теми даје један виши филозофски значај
- стих дванаестерац
Рима унакрсна
-
метафора: ти си мој тренутак, сен, сјајна реч, лепота...
