РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ДО 19. ВИЈЕКА

СТАРОСЛОВЕНСКИ	СРПСКОСЛОВЕНСКИ	РУСКОСЛОВЕНСКИ	СЛАВЕНОСРПСКИ
од 9. до 12. вијека	од 12. до половине 18. вијека	половина 18. вијека	од друге половине 18. вијека до половине 19. вијека (1847.)

СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК

- настао у 9. вијеку

- заједнички језик свих Словена

- вјештачки створен

- нико њиме није говорио

- служио је само за црквене потребе

РЕДАКЦИЈЕ ИЛИ РЕЦЕНЗИЈЕ СТАРОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА

Редакцијама или рецензијама старословенског језика зову се варијанте старословенског језика настале нехотичним уношењем елемената различитих народних говора. Наиме, различити преписивачи у текстове уносе промјене. Уносе ријечи из свог народног језика.:

- уносе особионе језика којим говоре

-уносе гласове који постоје у говору

- уносе ријечи или изразе са одређеног говорног подручја

- тако настају варијанте: рускословенски, бугарскословенски, српскословенски и др.

- све те варијанте се једним именом зову ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ.

СРПСКОСЛОВЕНСКИ

- То је српска редакција старословенског језика.

- у употреби је од 12. до прве половине 18.вијека

- развијао се и богатио онако како се развијала средњовјековна српска држава

- развијао се у то вријеме кроз:

Стилови српскословенског језика  ДЈЕЛА И ПИСЦИ

Мирослављево јеванђеље: из 12. вијека, на црквенословенском

Житије Светог Симеона: из 13. в., оригинална књ., на народном језику

Повеља Кулина Бана: из 12. вијека, на народном језику

Душанов законик: из 14. вијека, на народном језик

Свети Сава, Стефан Првовјенчани,

Доментијан, Теодосије, Григорије Цамблак...

Гаврил Стефановић Венцловић: посљедњи писац на српскословенском језику, у 18. вијеку

Душанов законик

Мирослављево јеванђеље

Повеља Кулина Бана

Житије Светог Симеона

     

   

РУСКОСЛОВЕНСКИ

- за даљи развој језика су пресудне друштвене околности

- крајем 17.вијека Срби учествују у аустријско-турском рату на страни Хабзбуршке монархије

- због одмазде Турака патријарх Арсеније III Чарнојевић покренуо је велику сеобу Срба 1690.

- Срби су великим дијелом напустили своје територије и населили се на територије Војводине и јужне Мађарске.

- свештеници су наставили да преписују књиге на српскословенском језику

- српске књиге из 15. и 16 вијека зову се СРБУЉЕ

- желећи да избјегну убијаћење Срби траже руске учитеље

- први у Сремске Карловце долази Максим Суворов 1726. и оснива Слављанску школу

- убрзо у Карловце долази Емануил Козачински, 1733. и оснива Латинску школу

- почиње фаза рускословенског језика

- рускословенски потискује српскословенски и постаје књижевни језик Срба. 

СЛАВЕНОСРПСКИ

- Рускословенски језик народ није разумио и на њему нису могли да читају

- желећи да њихова литература буде разумљива читаоцима писци почињу да пишу на народном језику

- у једном моменту у употреби су рускословенски и народни језик

- од друге половине 18. вијека створена је мјешавина рускословенског и народног језика

- овај језик није имао јасна правила

- рускословенски се употребљава до краја 18. вијека

- славеносрпски се употребљава од половине 18. вијека до 1868.

Јован Рајић: писао на рускословенском и народном језику, еп Бој змаја с орлови на народном ј.

Захарија Орфелин: писао на славеносрпском и народном језику, Плач Сербији на народном, Славеносерпски магазин на славеносербском

Јован Рајић

Погледајте корисне презентације: 

https://www.google.com/search?q=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BA%D0%BD%D1%98%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0&sxsrf=ALeKk00oHTdHTW6s0iwrTpAJQrIFEWjXrg:1612095854478&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=2ahUKEwjHvv-FlcbuAhVms4sK