МОРФОЛОГИЈА

грч. Μορφεύς = облик, λόγος  =ријеч, говор, наука

МОРФОЛОГИЈА је наука о језику копја се бави облицима, структуром и саставом ријачи.

У нашем језику велики део ријечи чине просте ријечи. Простих ријечи има међу именицама, придевима, замјеницама, бројевима, прилозима, приједлозима, везницима и рјечцама.Од тих простих ријечи се граде изведене ријечи, а учествују и у стварању сложених речи.

Морфеме

Ријечи се састоје од једне или више морфема. 

Морфеме су најмање језичке јединице које су носиоци значења или граматичке службе у реченици.

1. СЛОБОДНЕ - употребљавају се као самосталне ријечи  Београд= бео+град

2. ВЕЗАНЕ 

а) коријенске - имају значење и нису дјељиве на мање јединице  које имају значење

б) афиксалне - служе за творбу ријечи

Морфеме су:

·     Коријен – најмања језичка јединица која је носилац појединачног значења и остаје иста у свим облицима промјене.
На пример: кућ-: кућ-а, кућ-е, кућ-и, односно у речима од ње начињених: кућ-н-и, о-кућ-и-ти, кућ-ишт-е

·     Афикси- најмање несамосталне језичке јединице које су носиоци значења, односно функције у реченици

·     Префикси – несамосталне морфеме које долазе испред коријена уносећи ново значење у ријечи.
На пример: за-ронити, у-ронити, над-вожњак

·     Суфикси – несамосталне морфеме које долазе иза коријена, или иза других морфема, уносећи ново значење.
На пример: зид-ић, црн-ац, пис-ар, писар-ов

·     Инфикси – несамосталне морфеме које долазе иза коријена, односно других наставака, а испред наставка за облик или других морфема.
На пример: град-ов-и, краљ-ев-и, север-о-исток.

·     Наставци за облик – несамосталне морфеме које се налазе иза коријена ријечи и означавају разна граматичка значења.
На пример: соб-а (= ном. јд. именице ж. р.), соб-е (ген. јд. именице ж. р.), ради-ти (= инфинитив глагола), ради-м, -ш, -ø (1, 2 и 3. л. јд. презента глагола радити)

Суфикси и наставци за облик могу бити изражени нултом морфемом:

лијеп-ø човјек

он уради- ø

Афиксалне морфеме зову се везаним морфемама зато што само са својим творбеним и граматичким основама имају значење.

Творбене морфеме

У творби ријечи морфеме се дијеле на творбену основу и афиксе.

1.     Творбене основе (морфеме творбених основа) могу бити корени речи и основе речи:

- коријени речи су делови речи који носе лексичко значење, а не могу се дијелити на мање дијелове који би били носиоци значења (на пример: пис- у речима: пис-а-ти, пис-ар, за-пис-ø).

- граматичке основе

Соб-, соб-      кућ-ни, соб-ица-----------------------поклапа се са коријеном

Роди-, племен,        роди-тељ, племен-ски------не поклапа се

2.     Афикси везане морфеме у виду префикса, суфикса и инфикса

Пре-скочити             Пис-ар                       Југ-о-исток

Граматичке морфеме

У морфологији морфеме се дијеле на:

1.     Граматичке основе

Морфеме које чувају везу са лексичким значењем ријечи

Кућ-а, кућ-е, кућ-и, кућ-у

2.     Наставци за облик

Су везане морфеме које означавају односе у које ступају ријечи у реченици, односно граматичка значења

Кућ-а, кућ-е, кућ-ама

3.     Инфикси

Су уметрнуте морфеме које учествују у творби неких облика са граматичким значењем

Краљ-ев-и, град-ов-и

Задатак за домаћи рад:

РИЈЕЧ	ПРЕФИКС	КОРИЈЕН	ТВОРБЕНА ОСНОВА	ИНФИКС	СУФИКС	НАСТАВАК ЗА ОБЛИК
данити
преданити
обданиште
обдан
пјевач
препјевати
пјевање
црнац

РИЈЕЧ	ГРАМ.ОСНОВА	ИНФИКС	НАСТАВАК ЗА ОБЛИК
град
града
градовима
јак
јачи