КА ВУКОВОЈ РЕФОРМИ

Почетак стандардизације српског језика и значај Доситеја Обрадовића и Сава Мркаља

Славеносрпски језик као мјешавина два језика ствара забуну код писаца друге половине 18. вијека. Језичком шаренилу допринијело је то што нису постојала граматичка правила, граматика тог језика и био је неразумљив народу. 

Због тога утицај народног језика расте.

У другој половини 18. вијека истиче се потреба за увођењем народног језика у књижевност.

Значајну улогу у идеји увођења народног језика имају Доситеј Обрадовић и Сава Мркаљ.

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ (1740? - 1811)

1783. године у свом дјелу "Писмо љубезном Харалампију"изражава идеју да народни језик треба да користе и учени људи. 

САВА МРКАЉ (1783 - 1833)

Био је српски филолог и књижевник.

Сава Мркаљ

1810. "Сало дебелога јера либо азбукопротрес"- дјело у коме је предложио реформу ћирилице. Залагао се за фонетски правопис и начело Пиши као што говориш!

Црква је била жестоки противник Мркаљеве азбуке.      

Ову реформу до краја је провео Вук Стефановић Караџић.

стара азбука (горе)
Мркаљева азбука (доле)

Сало дебелог јера либо азбукопротрес