РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ДО ПОЛОВИНЕ 19. ВИЈЕКА
Вукова реформа језика и правописа
Користан видео:Преузето са: https://www.youtube.com/watch?v=MOZE8Jrv2Nw&t=1s
Аутор: Зоран Марковић
- Југословенске покрајине у Аустрији налазиле су се у
зони просвећене европске културе, а оне у Турској царевини биле су под
доминацијом мухамеданског Истока. И економски и политички и духовно и
културно,то су била два свијета.
-
Вук Стефановић Караџић, носилац српске романтичарске
књижевности стасава у патријархалној средини далеко од духовне климе
просвећеног запада.
Вукова биографија:
-
1787. Тршић – 1864. Беч
-
Научио је да пише захваљујући рођаку Јевти Савићу
-
Даље школовање наставља у Лозници, манастиру Троноши,
Тршићу
-
Похађа Српску класичну гимназију у Сремским
Карловцима, учио је славјанску и њемачку граматику, латински, аритметику и
катихизис
-
Научио је славеносербски језик који су писали писцио
крајем 18. и почетком 19. вијека
-
Сусрео се са дјелима Орфелина, Рајића и Доситеја
-
Одлази у Петрињу
-
1807. Враћа се у устаничку Србију: најприје је писар
код Јакова Ненадовића, а онда писар Правитељствујушћег савјета и ђак Велике
школе у Београду
-
1809. Његово школовање прекида болест
-
У Пешти се упознаје са Луком Миловановим и Савом
Мркаљем
-
1813. Долази у Беч
-
Реформатор је језика и правописа, сакупљач народних
умотворина, књижевник, критичар, историограф и биограф
Рад Вука Стефановића Караџића:
-
Познанство са Јернејем Копитаром
-
1814. ПИСМЕНИЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ПО ГОВОРУ ПРОСТОГА
НАРОДА НАПИСАНА
-
1818.СРПСКИ РЈЕЧНИК 1
-
1852. СРПСКИ РЈЕЧНИК 2
-
1824.,1847. ПРЕВОД НОВОГ ЗАВЈЕТА
„Писменица“
-
Вук и Лука Милованов
-
Мразовићева граматика,Сава Мркаљ
-
Народни говор
-
Фонетско начело: Пиши као што говориш, читај као што
је написано!
-
29 слова
-
Избачено ь ъ
ы ѣ
-
Недостају: Џ, Ф,
Х
- Ј = ї
„Српски рјечник“
-
Увео Ј и Ђ
-
Увео Х
-
30 слова
-
27 270 ријечи
-
Лексика: ратарско- сточарска, занатско-војничка,
психолошки појмови, стајаће ријечи
-
Јернеј Копитар: преводи на њемачки и латински
-
Три нарјечја: херцеговачко, ресавско и сремско