НЕПОСТОЈАНО А

Ова промјена се јавља:

Писац – писца           писци - писаца Чамац – чамца          чамац - чамаца Слушалац – слушаоца   слушаоци - слушалацса		именице мушког рода на –АЦ у номинативу јдн. и генитиву мн.
Копље – копаља Средство – средстава Лутка - лутака		Именице средњег и женског рода Чија се основа завршава на сугласничку групу генитив мн.
Какав – каквог              Раван - равног Некакав – некаквог     сладак - слатког Такав – таквог		Замјенице и придјеви у номинативу једнине
Рекао – рекла       стигао - стигла Могао – могла      тресао - тресла		Глаголски придјев радни Мушки род
С (са) Над (нада) Пред (преда)		Код приједлога
ИЗУЗЕТАК	Н  социјалиста              Г  социјалиста Н  префикс                     Г  префикса	У генитиву мн. именица страног поријекла Која има с у завршној сугласничкој групи

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА 

Палатализација се јавља у сљедећим случајевима:

1.  У ВОКАТИВУ ЈЕДНИНЕ ИМЕНИЦА МУШКОГ РОДА

дјечак>дјечак+е > дјечаче

друг> друг+е>друже

дух> дух+е>душе

2. МНОЖИНА ИМЕНИЦА ОКО И УХО

око> ок+и>очи

ухо>ух+и>уши

3. ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА

пећи>пек+е>пече

моћи>мог+е>може

4. АОРИСТ ГЛАГОЛА

испећи>испек+е>испече

5. ТВОРБА РИЈЕЧИ

рука>рук+ица>ручица

прах>прах+ина>прашина

Милица> Милиц+ин>Миличин

Даница>Даниц+ин>Даничин

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

 

 

 АПОЗИЦИЈА

На челу овог одреда стајао је Абидага, главни везиров повереник за градњу моста, а уз њега је био Тосун- ефендија, неимар. Абидага, намргођен због ситуације, сазва представнике власти и све угледније Турке на разговор. Сакупљени људи, нестрпљиви од чекања, нашли су се пред крупним човеком, нездраво црвеног лица и зелених очију, у богатој цариградској ношњи, са кратком риђом брадом и брковима, чудно извијеним на мађарски начин. Говор који је овај силовити човјек одржао сакупљеним њудима изненадио их је и више од његовог изгледа.

,главни везиров повереник за градњу моста

,неимар,

АПОЗИЦИЈА: именица или именичка синтагма која долази уз другу именицу и са њом се по правилу слаже у роду, броју и падежу

Долази иза именице и одвојена је запетама

,намргођен због ситуације,

,нестрпљиви од чекања,

,нездраво црвеног лица и зелених очију,

АПОЗИТИВ: придјев или придјевска синтагма.

Представља додатни податак о именици иза које стоји

атрибутско-прилошка одредба

по олику близак атрибутима- конгруира са именицом

по значењу близак прилошкој одредби

 

АТРИБУТ

 

                                                 ОБЈЕКАТ

https://shtreber.com/objekat

Објекат је глаголска допуна која казује на чему се врши глаголска радња, на ком предмету се она испољава или остварује. Субјекат је у реченици активан јер врши радњу, објекат је пасиван јер трпи радњу.

 

                  Заљубио се у Милицу.

                  Милица се заљубила у њега.

                 Марија се сјетила правог одговора.

                  Прича се о новом филму.

 СЛУЖБА РИЈЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ- ПРЕДИКАТ

https://shtreber.com/recenica-i-recenicni-clanovi

 

 Предикат је централни реченични члан који именује радњу или стање и приписује је субјекту.

 СЛУЖБА РИЈЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ- СУБЈЕКАТ

 

https://gocateacher.wordpress.com

ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ: субјекат и предикат

ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ: објекат, атрибут, апозиција, прилошке одредбе

 

СУБЈЕКАТ

 -исказује у реченици вршиоца радње или носиоца особине или стања изражених предикатом.

- најчешће је исказан именицом, именичком синтагмом или именичком замјеницом у номинативу једнине или множине.

 

 СИНТАКСА И СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

СИНТАКСА (грч. syntaksis – слагање, сређивање,урђење)је дио науке о језику који проучава састав реченице, правила комбиновања ријечи у реченици, узајамне односе међу елементима језичке структуре, синтаксичке јединице као елементе синтаксичког система, правила повезивања синтаксичких јединица у процесу комуникације.

 

КОМУНИКАТИВНОМ РЕЧЕНИЦОМ(реченица у ширем смислу) се исказује цјеловита, завршена порука. Комуникативна је свака реченица која почиње великим словом, а завршава се тачком, упитником или узвичником. Изговара се нарочитом интонацијом, а завршава се мањом или већом паузом.

 ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ (реченице у ужем смислу) су реченице образоване око предиката у личном глаголском облику.

Могу бити: независне и зависне

 СИНТАГМА је скуп од најмање двије ријечи од којих свака може вршити једну реченичну функцију.

 РИЈЕЧ је најмања синтаксичка јединица.

 

 ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

МОРФОФОНОЛОГИЈА је дио граматике који проучавапонашање гласова (фонема) у промјени ријечи и у творби ријечи.

Када се при промјени или творби ријечи одређени гласови нађу у непосредном додиру, они утичу једни на друге. То се ГЛАСОВНЕ ПРОМЈЕНЕ. Неке од њих су се десиле у давној прошлости језика, а неке се врше и данас.

примјер	гласови	Процес алтернације
врабац  : врапца	б:п	Врабац---втаб+ца---врапца
гладак  :  глатка	д:т	гладак - глад+ка - глатка
Низак  :  ниска	з:с	низак - низ+ка - ниска
Тежак  :  тешка	ж:ш	тежак - теж+ка - тешка
Рођак  :  роћко	ђ:ћ	рођак - рођ+ко - роћко
Друго  :  друкчије	г:к	друго - друг+чије - друкчије
Кембриџ  : кембрички	џ:ч	Кембриџ - кембриџ+ки - кембрички

примјер	гласови	Процес алтернације
Топ  : тобџија	п:б	топ+џија - тобџија
Сват  :  свадба	т:д	сват+ба - свадба
С+гурати  :  згурати	с:з	с+гурати - згурати
За душу  : задушнице	ш:ж	задуш+ бина - задужбина
Бурек  :  бурегџија	к:г	бурек+џија - бурегџија
Врач  : враџбина	ч:џ	врач +бина - враџбина

 ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ је гласовна промјена каде се један поред другог у ријечи нађу два сугласника различите звучности онда се први прилагођава другом и прелази у свој парњак. Пошто безвучни сугласници немају свој парњак они испред звучних сугласника остају непромијењени.

ОДСТУПАЊА:

Одселити Одштета предсобље	Д испред С и Ш не мијења се у сложеницама
Вођство Лођ-Лођски	Ђ испред С не мијења се
Вашингтон Штутгарт Банкгкок	у страним ријечима

ЗАДАТАК:

Објаснити поступак алтернације у ријечима: 

РИЈЕТКА

ЖЕЋЦА

СРЏБА

 ПРЕЛАЗАК Л У О

преузето са https://www.shtreber.com/prelazak-l-u-o#5782_0

Ову промјену која се у српском језику десила крајем 14. вијека зовемо промјена л у о. Свако Л које се тада нашло на крају слога прелазило је у о.

Ова промјена се јавља:

Гледао – гледала Мислио – мислила Ишао - ишла		Глаголски придјев радни, у мушком роду једнине
Весео – весела Цио – цијела Округао - округла		Код  придјева – у номинативу једнине
Гледалац       гледаоци Гледаоца       гледалаца Гледаоцу       гледаоцима Гледаоца       гледаоце Гледаоче        гледаоци Гледаоцем     гледаоцима Гледаоцу        гледаоцима		Код именица на –лац Осим у номинативу једнине и генитиву множине
Орао-орла Анђео-анђела		Код неких именица у номинативу једнине
Сеоба (селити) Диоба (дијелити) Мастионица (мастило) Учионица Читаоница		У изведеницама
ИЗУЗЕЦИ	Зналац    зналци Зналца    зналаца Зналцу...	Код неких именица на – лац Радозналац, неваљалац, ткалац
	Фудбал Генерал Журнал Конзул	Ријечи страног поријекла