САВРЕМЕНА ДРАМА

Савремена свјетска драма увелико је условљена послијератном песимистичком атмосфером те се њене основне тезе подударају са идејама егзистенцијализма (вјера у апсурдност човјековог постојања, истицање отуђености и одсуства трајних вриједности у човјековом животу и комуникацији међу људима...)

Упоредо са филозофским и антироманом развија се и драма апсурда или антидрама. Издвајају се Ежен Јонеско дјелима "Ћелава пјевачица" и "Столице" и Самјуел Бекет дјелима "Чекајућу Годоа" и "Крај игре".

Драмски писац савременог узраза у енглеској драми је Харолд Пинтер, нарочито у дјелима "Соба" и "Рођендан".

У њемачкој драми издвајају се драме Бертолда Брехта "Опера за три гроша" и "Мајка храброст и њена дјеца".

У хрватској књижевности водећи писац у сва три рода је Мирослав Крлежа чија је позната драма "Господа Глембајеви".

У српској послијератној драми издвојила се "Небески одред" Ђорђа Лебовића. Другу оријентацију чине митско-поетске драме као што је драма Ота Бихаљија "Невидљива капија"

Нарочит траг у савременој драми оставили су Борислав Михајловић Михиз, Александар Поповић и Душан Ковачевић. Михиз је написао "Бановић Страхињу" и "Краљевић Марка", Александар ППоповић "Развојни пут Боре Шнајдера", а за Ковачевића се каже да јњ "савремени Нушић", а његова позната остварења су Маратонци трче почасни круг, Радован трећи, Сабирни центар, Балкански шпијун, Професионалац и др.