Оскар Вајлд "Слика Доријана Греја"

Електронска књига: 

https://www.docdroid.net/F8ped6z/slika-dorijana-greja-pdf

 Душан Ковачевић "Балкански шпијун"

Балкански шпијун драма Душана Ковачевића о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег поклоника Стаљинове политике. Боравак у затвору утицао је на психу овог јунака и он у својој параноји прати свог подстанара. Душан Ковачевић је своју комику усмјерио на овај друштвени феномет - слијепа оданост режиму.

Филм је снимљен 1984. године, а улогу Илије Чворовића игра Данило Бата Стојковић.

 НАРОДНА ПРИПОВИЈЕТКА "НЕМУШТИ ЈЕЗИК"

О постојању народних приповиједака и о њиховом усменом преношењу код наших народа имамо и старијих и јаснијих података од оних који се односе на наше народне пјесме.

Систематско биљежење народних приповиједака почиње код нас Вук   Стефановић Караџић (1821-1853).

У предговору Народних српских приповиједака из 1821. Вук је народне приповијетке подијелио на:

1.     МУШКЕ- оне у којима нема чудеса, него оно што се приповиједа рекао  би човјек да је заиста могло бити

2.     ЖЕНСКЕ – приповиједају којекаква чудеса што не може бити

Најприхватљивија подјела народних приповиједака:

1.     ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА

2.     БАЈКЕ

3.     СКАСКЕ И ЛЕГЕНДЕ

4.     НОВЕЛЕ

5.     ШАЉИВЕ ПРИЧЕ

6.     РАТНИЧКО-ПАТРИЈАРХАЛНЕ АНЕГДОТЕ

Анализа приповијетке Немушти језик:

1.     Наведите фабуларни ток приповијетке!

2.     Које су предности познавања немуштог језика?

3.     Шта је чобанин научио од пса, а шта од пијетла?

4.     Шта је тема ове приче?

5.     Шта је у овој причи фантастично?

6.     Која су општа мјеста у овој бајци?

Анализа књижевно-теоријских појмова:

БАЈКА-народна приповијетка фантастичне садржине. У бајкама се појављују натприродна и измишљена бића. Она увијек садржи и реалне чињенице из стварног живота. Темацки обично није везана за неко одређено вријеме или простор. Јунаци носе општа имена: чобанин, царевић, дјевојка.

БАСНА- Прича чији су јунаци претежно животиње, а на крају приче слиједи закључак-поента. Лисица-лукавство, вук-насиље, лав- снага, магарац-глупост.

У баснама доминирају алегоријске слике. Оснивач басни је Езоп који је живио у старом вијеку. Највећи баснописци су и Лафонтен и наш Доситеј Обрадовић.

СКАСКА- грч. Eshatos=крајњи, посљедњи

Кратко казивање о посљедњем времену. Основна јој је тенденција разјашњавања. Језгровита фабула испричана најчешће као лични доживљај.

ЛЕГЕНДА-Краће прозне творевине једноставне композиције које се путем предања преносе с кољена на кољено. То је и народно предање о животу неке особе или о неком догађају.

ШАЉИВА ПРИЧА, - Краћа прича заснована на комици ријечи или ситуације. Описује један догађај, особину, даје један одговор. Често је заснована на неспоразуму који произилази из употребе страних ријечи ,хомонима, локализама, из буквалног схватања ријечи.

АНЕГДОТА- кратка духовита прича о неком занимљивом или мање познатом догађају. Некада је уграђена у дужу причу. Оштроуман и неочекиван завршетак иде по правилу уз анегдоту, понекад има и сатиричну жаоку.

 

НАРОДНА БАЛАДА "ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА"

Овдје можете прочитати пјесму:

https://sr.m.wikisource.org/sr-ec/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0

Анализа пјесме:

-        Чиме је вас опчинила ова пјесма?

Доминантан утисак на читаоца оставља трагика једне љубави која налази своје уточиште у смрти. Интересантан је мотив урока и коби јер човјек желећи нешто савршено изазива зло.

-        Које старо вјеровање или сујевјерје налазимо у основи ове пјесме?

То је вјеровање да претјерана љепота привлачи зле силе и доноси несрећу.

-        Која је тема ове пјесме?

У овој пјесми је обрађена тема трагичне и кобне љубави Милића барјактара.

-        Образложите композицију пјесме!

·       УВОД: тражење дјевојке

·       ЗАПЛЕТ:нађена једна посебна дјевојка, одлазак и боравак у тазбини,  таштино повјеравање истине, сватовска колина

·       КУЛМИНАЦИЈА: дјевојка умире, младожења тужи

·       ПЕРИПЕТИЈА: младожења се враћа кући и умире

·       РАСПЛЕТ:мајка остаје сама да тужи над својом судбином, тужбалица

-        Како сте доживјели лик Милића?

О Милићу у овој пјесми сазнајемо само по његовом специфичном избору невјесте. С обзиром да за себе тражи посебну дјевојку сигурно постоји основ за то у његовим људским и витешким квалитетима, Вјероватно је ријреч о свјесности својих вриједности али можда и извјесна умишљеност и избирљивост.

-        Који стихови нам објашњавају поријекло,љепоту и квалитете дјевојке!

Дјевојку описује Милета и приписује јој епитете физичке љепоте, али и духовних вриједности.

-        Танка струка, висока стаса

-        Коса

-        Очи

-        Зуби

-        Уста

-        Поглед

-        Покрет и држање

Поријекло дјевојке је племенито. Она потиче из богате породице на гласу која сватове богато гости, а младожењу богато дарује. Мајка је поштена, не крије дјевојачку коб, одаје је младожењи, на вријеме га упозорава.

Дјевојка је описана у Милићевом питању и мајчином одговору. Злато---сребро---сунце---бог  ријечи су које показују да никаква материјална вриједност не може мјерити са божанском природом ове дјевојке. Гдје је мјесто ономе што припада само богу?

-        Како ви разумијете дјевојчину рану смрт и њену коб?

Дјевојка је своју смрт предосјетила, забољела ју је глава. Савршенство и идеал и нису од овог свијета, припадају неком другом, духовном свијету. Све што претјерано привлачи невољу.

-        У пјесми се два пута појављује тужбалица. Шта знате о овој књижевној врсти?

-        Тужбалица (нарицаљка или запевка) је песма којом се нариче, тужи за мртвим, важан је и обавезан елеменат у погребном церемонијалу. Жена која нариче зове се нарикача, тужилица или покајница. Обично туже жене, мајке, сестре, ћерке, снахе, а има доказа и о мушком тужењу. У циљу лепшег нарицања овај задатак се поверава вештим особама, те тако настају професионалне нарикаче, о чијем постојању сведочи и Вук Стефановић Караџић.

 

-        Издвојите у пјесми епске, лирске и драмске  елементе!

Епско:нарација, радња

Лирско: мотив љубави, мотив коби, осјећајност, трагика

Драмски: дијалошка форма

-        Дефинишите појам епско-лирске пјесме и баладе!

ЕПСКО-ЛИРСКА ПЈЕСМА:

У предговору првој књизи лајпцишког издања Вукових пјесама, 1824. године,  Вук је примјетио да се неке пјесме налазе „на међи између јуначкије и женскије“.

То су пјесме које садрже неке епске елементе, али је у њима обрада лирска. У нашој народној поезији издвајају се двије групе: БАЛАДЕ и РОМАНСЕ.

БАЛАДЕ:  Усмена приповиједна пјесма с богато израженим елементима лирског и драмског карактера. Садржај баладе чини неки трагичан догађај.

СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА:

је стилска фигура поређења, која се најчешће користи у народним песмама (лирским и епским) и типична је за словенске народе. Састоји се од питања, више понуђених одговора, односно претпоставки, негирања тих одговора и тачног одговора,¹⁾ односно одгонетке.

ГРАДАЦИЈА: Градација (латински: gradatio — постепеност, поступност);

У реторици начин да се прво излажу па тек онда све јаче аргументују; често се користи у епским песмама

 

https://prezi.com/p/uwmqk8ocby8p/presentation/ 

НАРОДНА ЕПСКА ПЈЕСМА "КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА"

 Славу слави српски кнез Лазаре

У Крушевцу мјесту скровитоме.
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана,
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића,
И осталу сву господу редом:
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв'је српске војводе:
Једно ми је Косанчић Иване,
А друго је Топлица Милане.
Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи српској:
"Коме ћ' ову чашу наздравити?
Ако ћу је напит' по старјешству,
Напићу је старом Југ-Богдану;
Ако ћу је напит' по господству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако ћу је напит' по милости,
Напићу је мојим девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако ћу је напит' по љепоти,
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит' по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу.
- Та ником је другом напит' нећу,
Већ у здравље Милош-Обилића!
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!
Прва вјеро, потоња невјеро!
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,
И одбјећи турском цар-Мурату!
Здрав ми буди, и здравицу попој,
Вино попиј а на част ти пехар!"
Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
"Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,
Хвала тебе на твојој здравици,
На здравици и на дару твоме:
Ал' не хвала на таквој бесједи!
Јер, тако ме вјера не убила!
Ја невјера никад био нисам,
Нит' сам био нити ћу кад бити,
Него сјутра мислим у Косову
За хришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
Испод скута пије хладно вино!
"- А проклети Вуче Бранковићу!
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову
Ко је вјера, ко ли је невјера!
А тако ми Бога великога,
Ја ћу отић' сјутра у Косово
И заклаћу турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гр'оце;
Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
Ухватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово!"

ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ:

Ова пјесма припада косовском циклусу и Вук ју је записао од свог оца. Косовски бој је најзначајнији догађај српске историје који се одиграо на Косовском пољу 1389. године. Српску војску је предводио Лазар Хребљановић, средњовјековни српски кнез који је послије Маричке битке створио највећу и најмоћнију државу на територији српског царства.

Милош Обилић (такође и Милош Кобилић или Милош Кобиловић) је легендарни јунак из српске и албанске епске поезије који је убио турског султана Мурата  у Косовској бици.
Не постоје поуздани научни докази да је Милош Обилић уопште постојао. Први помени Милоша Кобиловића су се јавили на неколико вјекова послије Косовске битке.

Иван Косанчић  и Топлица Милан историји нису ппознати јунаци као ни Југ Богдан.

Вук Бранковић (1345 - 1397.) је био српски великаш који је , поред кнеза Лазара, био једна од најзначајнијих фигура Србије посљедње двије деценије 14,. вијека. Припадао је породици Бранковића, био је најмлађи син севастократора Бранка Младеновића који је у доба Душана Силног управљао Охридом.

?Шта је тема ове пјесме?

Тема ове пјесме је кнежева вечера уочи Косовског боја и кнежева сумња у јунака Милоша Обилића.

? Разрадите композицију пјесме!

УВОД= околности, софра, званице и распоред, здравица по квалитетима

ЗАПЛЕТ=оптужба и сумња

 КУЛМИНАЦИЈА=Милошева реакција и оптужба

 РАСПЛЕТ= обећање и заклетва

?Анализирајте распоред званица и покушајте скицирати софру?

?Како разумијете значење врлина јунака?

Пјевач је врлине поредао сљедећим редом:СТАРЈЕШИНСТВО---ГОСПОДСТВО---МИЛОСТ---ЉЕПОТА----ВИСИНА---ЈУНАШТВО. Помињући јунаштво на задњем мјесту уствари му даје највећу важност.

 

? Прокоментаришите сукоб измађу Лазара и Милоша! Шта садржи њихов вербални сукоб?

Лазар и Милош су најудаљенији на софри. Њихов сукоб је на вербалном нивоу, а расплет тог вербалног дуела ће услиједити на бојном пољу. Лазар упућује здравицу, али атипично, ова здравица садржи оптужбу: Вјеро и невјеро, прва вјеро, потоња невјеро, сутра ћеш ме издат на Косову.....

Милошев одговор на здравицу  садржи захвалност и заклетву. Вербални сукоб се десио на релацији ДАР/ОПТУЖБА---УЗДАРЈЕ/ЗАКЛЕТВА.

?Ова пјесма је грађена на специфичном композиционом принципу, контрасту! Уочите у пјесми контраст!

Лазарева бесједа/Милошева бесједа

Јунак/кукавица

Вјера/невјера

Оданост/издајство

? Које особине Милоша Обилића се виде у његовој заклетви?

 Брзо: скочи на ноге лагане

Поштовање: клања се до земљице црне

Одрешит: ал не хвала на твојој бесједи

Увјерено и са ставо,:невјера никад нисам био

Сигуран у себе: Него сутра мислим.....

ОтвореноНевјера ти сједи уз кољено

Витешки:сутра ћемо видјети ко је вјера

Суров: заклаћу

Духовито: везаћу га као жена куђељ

? Који су основни мотиви ове пјесме?

Мотив издаје, неслоге, подјеле, клевете и завјет

?Изнесите своје мишљење зашто у нашој историји и традицији постоји увјерење о издаји ВукаБранковића мада историја не даје доказе за то?

Док подвиг и јунаштво Милоша Обилића на Косову делују подстицајно у свакој борби за националну слободу, Вукова издаја постала је пример како се слобода може изгубити. Вуков грех према Лазару надовезује се на Вукашинов према цару Урошу; прича о његовој издаји поистовећује се и са оном о Јудином издајству Христа. Због ове издаје, не само да гине кнез Лазар, већ пропада српска држава.

 

 ИВО АНДРИЋ "МОСТ НА ЖЕПИ"

Лектира за ученике I4 и I5.

Овдје можете читати приповијетку у електронској форми:

https://srpskijezikiknjizevnost.wordpress.com/2013/10/28/%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B5%D0%BF%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B/

 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ "ЂАЧКИ РАСТАНАК"

 Слика преузета са: https://katera.news/lat/branko-radicevic-poeta-neprolazne-mladosti

Поему можете прочитати овдје:

 https://sr.m.wikisource.org/sr-ec/%D0%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA

Анализа:

1. Истражите биографију писца!

2. Пронађите податке о Браковом времену, духовној клими његовог доба!

3. Којој врсти лирске пјесме припада ова пјесма?

4. Шта је тема одломка који се налази у Читанци на 69. страни?

5. Анализирајте вријеме дешавања у овој пјесми?

6. Која осјећања су исказана у пјесми? Каква осјећањаљ у њему буди поглед на Карловце, сунце, Дунав и винограде? Подвуците стихове који то дочаравају!

7. Анализирајте стил ове пјесме!

АЛЕГОРИЈА:

АПОСТРОФА:

ДЕМИНУТИВИ:

ХИПОКОРИСТИЦИ:

ВОКАТИВ:

ИМПЕРАТИВ:

8. Шта је то ДИТИРАМБ и пронађи у овој поеми дио који има одлике ове старе пјесничке врсте!

 ЈОВАН ДУЧИЋ "ПЕСМА ЖЕНИ"

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;

Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека —
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева;
У великом болу љубав своју мету;
Истина је само што душа проснева;
Пољубац је сусрет највећи на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;
Ти беше мисао моја очарана;
Символ свих таштина поразан и леден,

А ти не постојиш нит си постојала;
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала:
Јер све што љубимо створили смо сами.

КРАТКА БИОГРАФИЈА ПИСЦА:

Рођен је у Требињу 1871. године. У Мостару заједно са Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем покреће и уређује књижевни лист Зора. Године 1899. одлази на студије у Женеву. Потом се враћа у Србију и постаје службеник Министарства иностраних дела, где у дипломатској служби остаје све до 1941. године, када емигрира у Сједињене Америчке Државе, где га и смрт затиче 1943. године. Објавио је: Песме(1901), Песме (1908), Плаве легенде (1908), Песме (1911), Сабрана дела (1932), Лирика (1943), путописну прозу Градови и химере (1940) и књигу филозофских есеја Благо цара Радована(1932) (Деретић, 2004: 945-956)

УТИСЦИ, ОСЈЕЋАЊА И РАСПОЛОЖЕЊА:

Пјесма жени у читаоцу буди прије свега запитаност, трагање за суштином љубави, реалности и имагинарности љубавног доживљаја.

ЖЕНА У ДУЧИЋЕВОЈ ПЈЕСМИ:

Мотив жене у овој Дучићевој пјесми сликан је невидљивим и недодирљивим нитима.

Пјесник је повезује са духовним појмовима: 

Она је ТРЕНУТАК, СЕН, СЈАЈНА РЕЧ, У ШУМУ, КОРАК, БЛУДЊА, ЛЕПОТА; ТАЈНА, ИСТИНА, ЖУДЊА, НЕДОСТИЖНА, НЕМА, ДАЛЕКА, БЕСПОВРАТНА, КАО МЛАДОСТ, СВЕ ШТО СЕЋА, ТКАМНА ОД ПРИВИЂЕЊА, ИМА ПЛАШТ СУНЧАНИ, МИСАО, СИМБОЛ ТАШТИНА, НЕ ПОСТОЈИШ, НИТ СИ ПОСТОЈАЛА, РОЂЕНА У ТИШИНИ И ЧАМИ, ТИ СИ СЈАЛА.

Сви појмови са којима Дучић повезује жену припадају унутрашњем и духовном доживљају.

Дучић жену ставља на пиједестал идеала и савршенства. Одваја је од реалности и од саме себе. Приписује је сопственој духовној креацији.  

ФИЛОЗОФИЈА ЉУБАВИ И ЉЕПОТЕ:

Код Дучића љубав није чулни доживљај, доживљај страсти и присности, његова љубав је филозофија љубави.

Жена је ОЛИЧЕЊЕ ЉУБАВИ, спона ЉУБАВИ И БЕСКРАЈА.

Сан о љепоти и љубави је    универзалан, а самим тим и бесконачан. Постаје вјечити божански принцип.

СТИХОВИ ИДЕЈЕ:

«Јер је сан о срећи више него срећа»

«Истина је само што душа проснева»

«Пољубац је сусрет најљепши на свету»

«Симбол свих таштина поразан и леден»

«Јер све што љубимо створили смо сами»

ТЕМА:

Пјесма о жени као о вјечитом принципу љепоте и љубави

ВРСТА: Љубавна, мисаона

СТИЛСКА АНАЛИЗА:

- 5 катрена

- ритам умјерен

- тон свечано одмјерен, а не љубавно узбуђен чиме се теми даје један виши филозофски значај

- стих дванаестерац

Рима унакрсна

- метафора: ти си мој тренутак, сен, сјајна реч, лепота...