НАРОДНА ПРИПОВИЈЕТКА "НЕМУШТИ ЈЕЗИК"
О постојању народних приповиједака и о њиховом усменом преношењу код наших народа имамо и старијих и јаснијих података од оних који се односе на наше народне пјесме.
Систематско биљежење народних приповиједака почиње код нас Вук Стефановић Караџић (1821-1853).
У предговору Народних српских приповиједака из 1821. Вук је народне приповијетке подијелио на:
1. МУШКЕ- оне у којима нема чудеса, него оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити
2. ЖЕНСКЕ – приповиједају којекаква чудеса што не може бити
Најприхватљивија подјела народних приповиједака:
1. ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА
2. БАЈКЕ
3. СКАСКЕ И ЛЕГЕНДЕ
4. НОВЕЛЕ
5. ШАЉИВЕ ПРИЧЕ
6. РАТНИЧКО-ПАТРИЈАРХАЛНЕ АНЕГДОТЕ
Анализа приповијетке Немушти језик:
1. Наведите фабуларни ток приповијетке!
2. Које су предности познавања немуштог језика?
3. Шта је чобанин научио од пса, а шта од пијетла?
4. Шта је тема ове приче?
5. Шта је у овој причи фантастично?
6. Која су општа мјеста у овој бајци?
Анализа књижевно-теоријских појмова:
БАЈКА-народна приповијетка фантастичне садржине. У бајкама се појављују натприродна и измишљена бића. Она увијек садржи и реалне чињенице из стварног живота. Темацки обично није везана за неко одређено вријеме или простор. Јунаци носе општа имена: чобанин, царевић, дјевојка.
БАСНА- Прича чији су јунаци претежно животиње, а на крају приче слиједи закључак-поента. Лисица-лукавство, вук-насиље, лав- снага, магарац-глупост.
У баснама доминирају алегоријске слике. Оснивач басни је Езоп који је живио у старом вијеку. Највећи баснописци су и Лафонтен и наш Доситеј Обрадовић.
СКАСКА- грч. Eshatos=крајњи, посљедњи
Кратко казивање о посљедњем времену. Основна јој је тенденција разјашњавања. Језгровита фабула испричана најчешће као лични доживљај.
ЛЕГЕНДА-Краће прозне творевине једноставне композиције које се путем предања преносе с кољена на кољено. То је и народно предање о животу неке особе или о неком догађају.
ШАЉИВА ПРИЧА, - Краћа прича заснована на комици ријечи или ситуације. Описује један догађај, особину, даје један одговор. Често је заснована на неспоразуму који произилази из употребе страних ријечи ,хомонима, локализама, из буквалног схватања ријечи.
АНЕГДОТА- кратка духовита прича о неком занимљивом или мање познатом догађају. Некада је уграђена у дужу причу. Оштроуман и неочекиван завршетак иде по правилу уз анегдоту, понекад има и сатиричну жаоку.
