ПОЧЕЦИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Након што су се Словени у 9. вијеку одрекли паганства и прихватили хришћанство, схватили су да немају учитеље који би проповиједали нову вјеру на језику њима разумљивом. Желећи да избјегне утицај Германа, словенски краљ Растислав је 862. године затражио од византијског цара Михаила да му пошаље мисионаре који ће ширити хришћанство на словенском језику. Цар је изабрао двојицу Грка, браћу Константина (Ћирила) и Методија, који су били веома образовани.

Прије поласка Константин је створио азбуку ГЛАГОЉИЦУ– прво словенско писмо. Осим тога, он је превео Јеванђеље  и тако је настао СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, први књижевни језик свих Словена. Био је то искључиво црквени језик. Године 863. кренули су у Моравску и та година означава ПОЧЕТАК СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ.

У Моравској су били добро примљени, али су германски свештеници почели да нападају њихов рад. Зато су морали да иду у Рим код папе, да оправдају свој рад. Папа Хадријан је одобрио њихов рад, али је Константин умро у Риму 869. године. Методије се враћа у Моравску и наставља започети рад. И даље је радио под тешким условима, опет је морао да иде у Рим, провео је три године у тамници; умире 885.године.

Методије је био први словенски архиепископ.

Рад Ћирила и Методија настављају њихови ученици, а међу њима најпознатији: Наум и Климент Охридски, Горазд, Сава и Ангелар. Они су најзаслужнији за развитак писмености код Јужних Словена. Пошто је глагољица била тешка за писање ученици  стварају ново писмо, које у част своме учитељу називају ЋИРИЛИЦА.

Ученици су основали двије школе, два просвјетитељска центра: у Македонији Охридска школа, у Бугарској Преславска школа.

Преовладава мишљење да је ћирилица настала у Бугарској.