ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА

Питања:

1. Шта означава културно-историјска појава хуманизма и ренесансе?

2. Који су фактори условили појаву хуманизма и ренесансе?

3. Гдје и када се јавља хуманизам, које су му одлике и представници?

4. Гдје и када се јавља ренесанса, које су њене одлике и представници?

5. Наведи имена сликара и композитора из овог периода у умјетности?

Развија се од XIV – XVI вијека, а у неким земљама 

у XVII вијеку

Humanus – лат. човјечност

Renesans – франц. препород

 

Услови настанка:

·       Незадовољство средњим вијеком и црквеном догмом

·       Формирање новог грађанског слоја (занатлије, трговци), развијају се природне науке (астрономија, математика, географија)

·       Откриће штампарије

·       Велика географска открића и развој градова

ХУМАНИЗАМ

·       Човјек је доспио у центар пажње: „Човјек вриједи онолико колико зна и осјећа, а не колико је успио да се искупи од исконског гријеха.“

·       Хуманисти су учени људи, образовани на универзитетима, а не монаси и калуђери као у средњем вијеку

·       Узоре налазе у античкој умјетности

·       Култ љепоте

·       Пишу дјела на латинском језику

Теме:

·       Човјек као физичко и духовно биће

·       Љепота

·       Љубав

·       Природа

·       Догађаји из свакодневног живота

РЕНЕСАНСА

XVI вијек

·       Пише се на народном језику, а потискује латински

·       Наглашена су слободна људска осјећања

·       Теме се преузимају из хуманизма

·       Критика цркве

·       Инсистира се на хармонији

·       Мијења се човјеков однос према животу (јавља се оптимизам и духовна ведрина у овоземаљском животу)

·       Поезија – љубавна пјесма, сонет

·       Проза – новеле, романи: витешки, пародије и пасторални

·       Драма - комедија

Представници хуманизма и ренесансе:

•  Италија:
  • Данте Алигијери (1256 — 1321) „Божанствена комедија“.
  • Франческо Петрарка (1304 — 1374) „Канцонијер“
  • Ђовани Бокачо (1313 — 1375) „Декамерон“

•  Шпанија:
  • Мигел де Сервантес (1547 — 1616) „Дон Кихот“

•  Енглеска:
  • Вилијам Шекспир (1564 — 1616)

•  Дубровник:
  • Марин Држић (око 1508 — 1567) „Новела од Станца“ и „Дундо Мароје“