3. ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ "ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ"

Преузето са: https://www.youtube.com/watch?v=bHYdYcOjoHE

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

•         1898 -1993
•         Рођена је у Рабровици крај Ваљева
•         Пјесник, приповиједач, романсијер, есејиста, путописац и преводилац
•         Гимназију је завршила у Ваљеву, Филозофски факултет у Београду, а једно вријеме провела је у Паризу на усавршавању.
•         Радила је као суплент Гимназије у Обреновцу, као професор Учитељске школе у Дубровнику и Гимназије у Београду.
•         Имала је најплоднији стваралачки вијек

Стваралачке фазе:

1.     ПЈЕСМЕ О ПРИРОДИ И ЉУБАВИ

• -младалачка фаза обиљежена тежњама и сновима и опијеношћу природом
• - Песме, Врт детињства, Зелени витез, пјесме за дјецу

2.     ПЈЕСМЕ СА РОДОЉУБИВИМ И СОЦИЈАЛНИМ МОТИВИМА

•       Пјесме у вријеме Другог свјетског рата, одушевљење хероизмом, идеја слободе од окупатора
•         Теме смрти, пролазности живота
•         Крвава бајка, Спомен на устанак, Песник и завичај, Отаџбина у првомајској поворци, Мирис земље, стваралаштво за дјецу: Златни лептир, Буба Мара....

3.     ПЈЕСМЕ ЛИРСКОГ ХУМАНИЗМА И ЧОВЈЕЧНОСТИ

•         Проблем људске егзистенције и социјалне правде
•         Осјећање хуманости, милосрђа, самилости
•         Тражим помиловање, Немам више времена, Љетопис Перунових потомака  

"Тражим помиловање"

Душанов законик (1349)

ПРОТОТЕКСТ-текст који служи као основа за настанак неког текста—Душанов законик

МЕТАТЕКСТ- текст који је настао под утицаје другог текста. –Тражим помиловање

    

ДРУШТВЕНИ КОНТЕКСТ/ШИРА ЛОКАЛИЗАЦИЈА ДЈЕЛА:

 ДУШАНОВ ЗАКОНИК је најстарији правни акт на простору Балкана, који је настао 1349. И допуњен 1354. То је вријеме средњег вијека, вријеме феудалних принципа и сталежних подјела.

Ова збирка представља поетски спој прошлости и садашњости, историјског и индивидуалног, пјесникиње и цара.

СТРУКТУРА ЗБИРКЕ:

Збирка Тражим помиловање има око 30 пјесама које представљају самосталне пјесничке форме али неодвојиво повезане у цјелину. Збирка почиње Прогласом који говори сами цар. А дио који говори о то вишем и повлаштеном слоју друштва носе  наслове О пореклу, О женидби, О државној имовини. Пјесме које се односе на ниже слојеве друштва носе наслов За себра, За војничка гробља и почињу синтагмом Тражим помиловање. На овакав начин збирка је подијељена на два гласа односно два става ЦАР- ПЈЕСНИК.

НАСЛОВНА СИНТАГМА:

Тражим помиловање је хуманистички апел, а могао би гласити и Тражим разумијевање. Мало је кривих у овој пјесми, мало је оних који су се свјесно огријешили о закон. Пјесникиња је пуна разумијевања према малом човјеку који често због своје природе и свог тумачења правде крши закон. Човјека закон некада кажњава и због његове врлине или величине. Пјесникиња има широко разумијевање за човјека диок је закон у том погледу скучен и ограничен.

СТАВ ЦАРА И СТАВ ПЈЕСНИКИЊЕ:

 Проглас је свједочанство о једној историјској свијести о величини и снази династије Немањића, али и свједочанство о моћи најсилнијег од њих, Душана. Он као лирски субјекат недвосмислено кроз своје казивање показује свијес о својој моћи, али полказује и своју суровост и неправедност. Његова правдфа није достижна оним најнижим слојевима друштва, онима на којима почива снага његове земље. Закон је строг и неумољив, као сила која стоји над животом и људима. Пјесникиња говори гласом обичног човјека и зато је он топао, тих и њежан. Њена емоције је снажна и велика и због хероизма којим устаје против самог цара. Она има још један дар, да завири у душу човјека и разоткрије њену суштини. Цар то не може, јер само се срцем далеко види. 

ПИТАЊА КОЈА СУ ПОКРЕНУТА:

Широк је дијапазон тема којима се бави пјесникиња: принципи људске правде, однос традиције и историје, питање националног идентитета, питање људских права и слобода, питање хуманости и међуљудских односа. А сва питања су универзална и актуелна.