7. И 8. БРАНКО МИЉКОВИЋ "ВАТРА И НИШТА"

https://hr.wikipedia.org/wiki/Branko_Miljkovi%C4%87

О писцу:

•         1934 – 1961.
•         иако је умро са само 27 година постао је најизразитији пјесник своје генерације.
•         Надахнуо и обогатио српску поезију новим темама и новим изразом
•         Таленат гради на поезији: Л.Костића, В.П.Диса, Т.Ујевића, М.Настасијевића, О.Давича, М.Павловића, В.Попе, Рембоа, Малармеа, Мајаковског и Блока.
•         Средишње теме: СМРТ, ПОЕЗИЈА
•         Симболи: ватра, пепео, вода, земља, цвијет, ништавило, камен, простор, празнина...

Дјела:

-        1957. Узалуд је будим

-        1959. Смрћу против смрти

-        1960. Порекло наде

-        1961. Ватра и ништа

-        1961. Крв која светли

Збирка „Ватра и ништа“:

-        Разноврсност мотива

-        Инспирација:

·       фреске                      „Ариљски анђео“

·       народне пјесме       „Гојковица“, „Болани Дојчин“

·       народна вјеровања „Додоле“

-        Доминантан мотив:

·       ВАТРА (5 у наслову): Похвала ватри, Будућност ватре, Прошлост ватре, Земља и ватра, Црна ватра

·       ПЈЕСМА: Свест о песми, Паралелна песма, Весела песма, Поезију ће сви писати, Балада о Охридским трубадурима

Одјељење је подијељено у три групе, према редовима у којима сједе. Сваки ред анализира једну пјесму.

 

1.     БАЛАДА О ОХРИДСКИМ ТРУБАДУРИМА

Основни мотив: ПЈЕСМА И ПЈЕВАЊЕ, СТВАРАЛАШТВО, ПЈЕСНИК

Пјесма има 4 пјесничке дионице: 3 дециме, четврта је квинта.

Све дионице обједињује рефрен Исто је певати и умирати.

Овдје долази до помирења двије противрјечности: са једне стране је рођење, постојање и стварање, а са друге ништавило.

У пјесми се јављају асоцијације на грчку митологију и митологију других народа.

У првој строфи обраћа се египатском Фениксу (Птицо, довешћу те до речи).

Друга асоцијација је на Прометеја. И у трећој строфи пјева о промртејству.

Овом пјесмом Миљковић говори о снази поезије, о снази истине и ријечи која једина може да надјача смрт.

Пјесма је као  ватра- животодавна, али опасна. Она је човјеку потребна, она даје живот, она потире смрт.

Ријеч је човјеков опстанак.

 

2.     ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ

Основни мотив: ПОЕЗИЈА, ПЈЕСНИК, ЧОВЈЕК, СЛОБОДА

Мисија пјесме је у томе да глас који казује пјесму треба да испуни бескрајну празнину.

У овој пјесми постоје два временска плана: једно је садашње, пјесниково, наше, а друго је будуће, вријеме из пјесниковог визионарског сна.

Садашњост је отуђеност и болест.

На крају пјесме је питање и сумња.

Миљковић овдје говори о књижевној критици свог времена која затупа јасност и гласност као највишу вриједност поезије.