7. МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ "87 ПЕСАМА"

https://www.sanu.ac.rs/clan/pavlovic-miodrag/

МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ

• -        1928 – 2014.
•       Родио се у Новом Саду        Основну и средњу школу завршио је у Београду
•        Медицински факултет је завршио у Београду
•       Пјесник, приповиједач, есејиста, драмски писац, преводилац, антологичар
•         1952. „87 песама“представља прекретницу у српском пјесништву
•        Неонадреализам
•       Одлике поезије: натуралистичка слика свијета, окретање прошлости, националној историји и миту, паганском словенском свијету, византијској традицији
•       Поезија је спас од деструктивног свијета
•         Мисаона и филозофска поезија, поезија необичних слика, загонетна и херметична

Дјела:

-        87 песама                  Пут у извесност                     Рокови поезије

-        Стуб сећања              Кораци у другој соби                      Осам песника

-        Октаве                                   Игре безимених                   Поезија и култура

-        Млеко искони

 

-        Антологија српског песништва (18-20.в.)

-        Антологија савремене енглеске поезије

-        Песништво европског романтизма

-        Антологија народне лирске поезије

 

Локализација:

-        87 песама постала је манифест модерног пјесништва

-        Донијела је промјене у садржини, форми и стилу

-        Унијела је атмосферу усамљености, страха, очајања

-        Доминантни мотиви: рат, страдање, тамница, бјекство, пролазност, смрт

-        Изразита мисаоност, ерудитност, филозофска рефлексија

-        Пут од безнађа до наде

80 пјесама

-        3 цјелине: Слободни стихови: Шума проклетства, Љубави, Призори

                    У прози

                     Риме

 

ШУМА ПРОКЛЕТСТВА: кошмарне слике стварности, атмосфера је безизлазна и мрачна, шума је метафора за свијет, метафора људске егзистенције

ЉУБАВИ: младост и љубав, љубав није идеализована

ПРИЗОРИ: призори осјенчени сивилом

У ПРОЗИ: прозни лирски израз

РИМЕ: пјесме су уједначене форме

Ученици добијају 3 пјесме за анализу, а рад је организован у паровима. Након рада од 15 минута ученици излажу своје анализе.

 

РЕКВИЈЕМ

-        Лат. Requiem=мир, покој, починак, у католичкој терминологији означава прву ријеч која се изговара у уводу мисе за мртве, у преводу значи: Вјечни покој дај им, Господе!

-        Наративни тон исказа: Овога пута умро је неко близу – одаје утисак наставка казивања које се дешавало негдје, а сада се дешава и ту, близу

-        НЕКО – неко близу, а ипак туђ, непознат, анониман

-        ЗАТВОРЕНО НЕБО – затворено за душу покојника

-        Слика свијета: ЖИВОТ ЈЕ ПОЗОРИШТЕ – човјек и смрт су главни глумци, смрт побјеђује

-        Позив на разумијевање и саосјећање: ЖИВОТ ЈЕ ЛАКШИ ЗА ЈЕДАН ЉУДСКИ МОЗАК

-        Помало гротескна слика: БОСОНОГ ДЈЕЧАК СЈЕДИ НА КАПИЈИ, апсурдна ситуација, у контексту смрти, живот иде даље—контраст

-        Пријекор: ЗАР ИКО ОСТАНЕ ВЈЕРАН ОНОМЕ ШТО ИЗГУБИ

-        СИНОВИ МИСЛЕ НА ИГРАЧКЕ: лакоћа заборава, можда и безосјећајност, немарност за друге

-        Идеја: слика дехуманизованог свијета је веома поразна. Човјеку је потребно отрежњење, свијест о важности љубави, разумијевања и хуманости