10. ПОЕЗИЈА - ОБИЉЕЖЈА И ЕЛЕМЕНТИ НАРАТИВНЕ ПОЕЗИЈЕ

Појам нарација означава причање, припвиједање, што значи да наративна поезија означава поезију која у својој основи има некакву причу (нарацију), али је поезија јер је написана у стиху.

ЕЛЕМЕНТИ НАРАТИВНЕ ПОЕЗИЈЕ

Тема – предмет којим се бави неко књижевно дјело, оно што чини његову основу, они дијелови у којима се описује један предмет, једна ситуација, један лик

Мотив- најмањи дио књижевног дјела који задржава неко самостално значење у оквиру дјела.

1. ДИНАМИЧКИ: покрећу радњу напријед смјењујући једну акцију другом

2. СТАТИЧКИ: само сликају неку ситуацију

Лик – носилац радње у књижевном дјелу, личност која сачињава скуп извјесних мисаоних и осјећасјних и моралних својстава која се испољавају кроз:

• Физички изглед
•  Говор
• Однос према другим ликовима  
• Реаговање

Карактер подразумијева одређене индивидуалне, моралне и психолошке особине неког лика, скуп интелектуалних, моралних и психичких својстава

Може бити:

•        Главни – јунак или херој
•        Споредни

Тип означава репрезентативне црте ликова одређене групе људи, друштвеног слоја или епохе.

Карактеризација подразумева специфичне стваралачке поступке који се примењују при приказивању лика.

Врсте карактеризације ликова:

•        директну,
•        индиректну и
•        метафоричку

Фабула – прича, догађаји у дјелу испричани хронолошки и узрочно--посљедично. То је цјелокупан збир догађаја узрочно-посљедично повезаних у времену у којем нам писац предочава радњу

 Сиже– редослед догађаја и мотива у конкретном делу. То је приказ фабуле књижевног дјела, организована на умјетнички начин

Композиција (етапе епске радње):

•  Увод/експозиција
• Заплет
• Кулминација/врхунац
• Перипетија/обрт
• Расплет

 Идеја – мисао водиља, основна мисао, мисаоно утемељење књижевног дјела

СТИХ: То је редак у пјесми или једна ритмична цјелина. Најмања метричка и значењска цјелина у пјесми

Врста му се одређује према броју слогова: осмерац, деветерац десетерац., дванаестерац....

•       везани стих (има риму)               
•       слободан стих (нема риму)

 

СТРОФА: То је одређени број стихова који чине цјелину. Врсте строфа се одређују према броју стихова: моностих, дистих, терцина, катрен, квинтина, секстина, септима, октава, нона, децима

РИМА:Рима је гласовно подударање на крају стиха (парна, унакрсна, обгрљена, испрекидана...)

•          укрштена (римују се 1. и 3, а 2. и 4. стих);
•        обгрљена  (римују се 1. и 4, а 2. и 3. стих);
•        парна (римују се 1. и 2, а 3. и 4. стих);
•        нагомилана (сви стихови се међусобно римују).