ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ "ЂУЛИЋИ" И "ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ"

https://www.prelepapoezija.com/srpski-pesnici-2/jovan-jovanovic-zmaj/

Пјесништво Јована Јовановића Змаја, великог српског романтичара, прати нас од дјетињства.

Интерпретацију Змајевих пјесама организоваћемо у 3 групе:

1. ГРУПА: Истражите лик и дјело Јована Јовановића Змаја. Пронађите адекватан видео о његовом животу или га сами направите.

Објасните контекст настанка наведених пјесничких збирки!

2. ГРУПА: Анализирајте пјесму XIV из збирке "Ђулићи"!

Љубим ли те... ил' ме санак вара,
Што те удиљ уза ме дочара;
Љубим ли те... ил' ме душа вара
Што се удиљ с тобом разговара;

Љубим ли те... ил' ме безум гања,
нема вида, немам осећања;
Љубим ли те... ил' љубави није -
Што се грли, то су саме змије;

Љубим ли те... ил' ме и нема,
Или тебе, - нас ниједно нема;
Љубим ли те... или нема света,
нема сунца, ни росе, ни цвета,

Већ све тмина, што је пако меси,
А по тмини витлају се беси,
А међ њима прабесина спава -
Моју љубав у сну измишљава.

Чиме ова пјесма изазива твоју пажњу? Образложи своје утиске! Шта универзално из ње сазнајеш о снази заљубљености и љубави?

На који начин је у стиховима приказано осјећање љубави? Представи духовна стања и размишљања којима је лирски субјект обузет! Због чега љубавне доживљаје повезује са сновима? Каквим је све недоумицама изложен? Које стилско средство је употребљено да би оне биле саопштене?Запази у којим стиховима се појављују понављања и која је њихова улога! Уочи опкорачење и објасни њењгову функцију!Проучи завршну строфу, протумачи шта је изостављено и шта се тиме посебно истиче! Откриј градацију у приказивању осјећања и мисли лирског субјекта! Због чега се истинска љубав доживљава као сан?

3. ГРУПА: Анализа пјесмеIV из збирке "Ђулићи увеоци"

Пођем, клецнем, идем, застајавам,
Шеталицу сату задржавам;
Јурим, бежим, кâ очајник клети:
Зборим речи, речи без памети:
„Не сме нам умрети!“

Вичем Богу: Она је још млада!
Вичем правди: Она се још нада!
Анђелима: Ви јој срца знате!
Вичем земљи: Она није за те!
Ниоткуда нема ми одјека, —
Вичем себи: Зар јој немаш лека!...
Идем, станем, кâ очајник клети,
Опет зборим речи без памети:
„Не сме нам умрети!“

Идем, станем, па ми клоне глава
Над колевком, где нам чедо спава.
Чедо с’ буди, па ме гледа немо;
Гледамо се, па се заплачемо;
Па и њему, кâ очајник клети,
Зборим речи, речи без памети:
„Не сме нам умрети!“

Која расположења запажаш у пјесми? У којим стиховима је тај тон најпримјетнији?У којим стиховима се откривају узроци туге? Какву улогу остварује одлагање сазнања о узроцима нерасположења лирског субјекта? У чему се огледа трагичност у овој пјесми?

Запази стилску фигуру на почетку пјесме! Које се душевно стање њиме дочарава?Протумачи значење стихова "шеталицу сату задржавам"!

Уочи стихове који се са малим измјенама понављају, о чему они свједоче и каква им је интонација!?

На који начин је дочарано стање људске беспомоћности пред неминовном смрћу? Чему су упућене  очајничке молбе лирског субјекта? Протумачи симболику Бога, анђела, правде и земље! Зашто је њихова нијемост потресна?

Пажљиво проучи завршну строфу!