Бранко Радичевић "Певам дању, певам ноћу"
Певам дању певам ноћу
Ову пјесму је Бранко
Радичевић засписао у споменар Мине Караџић 5. јануара 1847. године. Минин
споменар има 68 песама, записа и цртежа и чува се у Архиви Српске академије
наука и уметности у Београду. Осим Бранка Радичевића, Мини су се у споменицу
уписали и други Вукови сарадиници, пријатељи и ствараоци – Ђура Јакшић, Петар II Петровић Његош, Јакоб Грим, Милица
Стојадиновић Српкиња.
Бранко Радичевић (1824–1853) био је значајан српски пјесник који је живио и стварао у 19.
вијеку. Под утицајем Вука Стефановића Караџића објавио је 1847. године своју
збирку Песме на народном језику. Бранко Радичевић и Мина Караџић дружили су се
у младости. Бранко ју је, изгледа, потајно волио.
Мина Караџић (1828–1894) била је седмо од тринаесторо дјеце Ане Краус и Вука
Стефановића Караџића. Била је једна од најобразованијих жена свога времена.
Одлично је говорила њемачки, енглески, италијански и француски, а знала је и
руски језик. Преводила је српске народне приповијетке и пословице са српског на
њемачки језик. Поред тога је сликала и свирала клави.
ТЕМА: Љубав би до звијезда да се вине
ОСЈЕЋАЊА: радост живљења и љепота љубави
МОТИВ ПЈЕСМЕ:
Радост живљења, пуноћу
живота и величанственост љубави пјесник изражава путем медија који је њему
најсвојственији и најдражи----ПЈЕСМА, ПОЕЗИЈА, ПОЕТСКО КАЗИВАЊЕ, ПЈЕВАЊЕ.
Његово пјевање је равно живљењу, он пјева дању, пјева ноћу, то је пјесниково
стално стање духа. Његова пјесма је моћан медији да се изрази мишљење, гласни и
јасно, да емоција и мисао превазиђу реалност. (певам што год хоћу и што хоћу то
и могу....)
МОТИВ ЗВИЈЕЗДЕ:
Није изолован случај употребе мотива звијезде у
поезији. Звијезда је честа метафора за узвишеност љубави и љепоте. Дјевојка је
је за пјесника нешто драгоцјено, она је за њега идеал који мора да се стави
међу савршене, као што су звијезде. Она је за њега посебна, чак и недостижна. Она је више идеал и савршенство него дјевојка од
крви и меса. Она је стављена на звјездани трон.
МОТИВ ЉУБАВИ:
Овај мотив дочаран је на један традиционалан начин,
својствен патријархалном и народном погледу на свијет. Дјевојку ословљава са
СЕЛЕ што је више израз невиног и чистог братског и сестринског односа него
љубавне чежње и испуњености.
СТИЛСКЕ ОСОБЕНОСТИ:
- стих: осмерац (16 осмераца у једној строфи
својствен је народсној књижевности)
- ритам: убрзан и ведар
- рима: парна и унакрсна
- стилске фигуре:
АНАФОРА:
Певам дању, певам ноћу,
Певам селе што год хоћу...
ЕПИФОРА:
И што оћу, оно могу,
ПАЛИЛОГИЈА:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито...
