Шарл Бодлер "Везе"

Природа је храм где мутне речи слећу
са стубова живих понекад, а доле
ко кроз шуму иде човек кроз симболе
ма што га путем присним погледима срећу.

Ко одјеци дуги што даљем се своде
у јединство мрачно и дубоко што је
огромно ко ноћ и као светлост, боје
мириси и звуци разговоре воде.

Неки су мириси ко пут дечија свежи,
зелени ко поље, благи ко обоје,
- други искварени, победнички, тежи,

што у бескрај простирање своје,
као амбра, мошус, тамјан, раскош њуха
који пева занос чула нам и духа.

                           Превод Иван В. Лалић

 УНИВЕРЗАЛНЕ АНАЛОГИЈЕ:

Сви мотиви у збирци Цвијеће зла доведени су у одређену везу. Бодлер уноси појам универзалне аналогије који почива на тези да се све у природи доводи у одређену везу. Само је машта та која може да уочи и створи аналогију. О томе Бодлер пјева у пјесми Везе.    

 Ова пјесма сугерише идеју о повезаности свега у природи, истиче везу (сагласја) између свих видљивих и невидљивих симбола. Све појаве на овом свијету повезане су тајним везама, које нису увијек препознатљиве.

За схватање идеје да су везе у природи често нејасне човјеку и због чега је то тако погледајте у цртаном филму Платонову идеју о Алегорији пећине.

МОТИВИ: 

Природа је основни мотив пјесме, на њега се надовезују мотиви храма, мириса, звукова и ријечи. Тема пјесме јесте да је природа шума симбола. Ти симболи се синестетички спајају са мирисима, бојама и звуковима.

 

Основни                           Помоћни                        Тема пјесме:

мотив:                               мотиви:                            ШУМА СИМБОЛА

ПРИРОДА                       храм

                                          мириси                      

                                          звуци   

                                          ријечи   

 СИНЕСТЕЗИЈА:

Синестезија је доминантно стилско изражајно средство у овој Бодлеровој пјесми, она повезује чулна опажања:

 „Мириси и звуци разговоре воде.

Неки су мириси кô пут дечја свежи,

Зелени кô поља, благи кô обое...”

 Чуло вида, слуха, њуха и додира стопљени су у један јединствен и нераздвојив доживљај. Сви симболи су повезани и међусобно комуницирају. Тиме се сугерише да су везе у природи двојаке, и хоризонталне и вертикалне. Употребом синестезије појачава се утисак да ова песма пјева о заносу чула. Читаоца зачуђује визија да су ријечи мутне, да се одјеци своде у мрачно и дубоко, да су мириси свјежи као дјечија кожа, да су зелени као поља, да су благи као звук обое.

За лирског субјекта су природни мириси благи као обое или су зелени као поља. Друга група мириса јесу вештачки мириси – искварени, побједнички и тежи. Тим стихом истиче се инсистирање лирског субјекта на вјештачкој лепоти и тежња ка њој.

Стих "Мириси и звуци разговоре воде" објашњавају Бодлерово схватање свијета као везе/сагласја свега што постоји.

 Пјесма има мистичне елементе, призори природе се везују за сакрално. Метафора природа је храм могла би се тумачити у контексту да је природа одраз божанског свијета. Идеја да се човек креће кроз шуму симбола јесте директна алузија на Дантеово дјело Божанствена комедија.

 ФОРМА: 

Пјесма је испјевана у сонетној форми, састоји се од два катрена и двије терцине. Стих је дванаестерац. Рима је у катренима обгрљена (слећу–срећу), а у првој терцини је укрштена (свежи–тежи) и парна (њуха–духа).

ПРОГРАМСКА ПЈЕСМА СИМБОЛИЗМА

Нејасне ријечи упућују на поетику симболизма. Пјесничка имагинација треба да уочи загонетке у природи. Важно је уочити говор наговештаја и алузије. Лирски субјекат је тумач тих загонетки, односно симбола које носи природа.