МОДЕРНА КАО КЊИЖЕВНИ ПРАВАЦ
МОДЕРНА У ЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Термин модерна јавио се
осамдесетих година 19. вијека у њемачкој књижевности, означавајући настојања
младих стваралаца, окренутих против позитивизма
у филозофији и реализма у
књижевности.
Модерна је назив за све
тенденције ка новом и модерном у књижевности с краја 80-их и почетка 90-их
година 19. вијека, па све до Првог свјетског рата.
Појаву модерне су
условили:
1. незадовољство
стварношћу
2. незадовољство
реализмом у књижевности
3. појава неких
идеалистичких и метафизичких филозофских учења
Друштвено-политичке
прилике:
- грађанска класа крајем
19. вијека доживљава пад (декаденцу)
- Умјесто филозофије
материјализма јавља се идеализам
- човјек се сматра
духовним бићем док се у реализму сматрао физиолошким бићем
Важни догађаји 1857.
Гистав Флобер Мадам
Бовари – реализам са примјесама нових токова
Шарл Бодлер Цвијеће зла
– зачетак епохе модерне
-Модерна је збирни појам који означава различите, а истовремене стилске и идејне тенденције: парнасизам, симболизам и импресионизам , ларпурлартизам, утилитаризам...
Заједничка карактеристика свих модернистичких
покрета је:
- култ субјекта (у дјелима доминира властито Ја)
- незадовољство животом (песимизам и разочарење)
- бјежање од реалности и затварање у себе
- ослобађање дјела од идеје и поруке (важна је љепота и ефекат)
- важна је форма, израз и склад
- одумирање прозе, нарочито романа, и процват поезије као субјективног књижевног рода
Представници:
- у француској књижевности: Шарл Бодлер, Артур Рембо, Стефан Маларме, Пол Верлен
- у руској књижевности: Андреј Бели, Вјачеслав Иванов, Александар Блок
- у енглеској књижевности: Оскар Вајлд
ИМПРЕСИОНИЗАМ је као књижевни правац настао крајем 19. и почетком 20. вијека. У основи
ријечи импресионизам, у преводу на српски језик, налази се ријеч утисак. Значи,
за писце овог периода књижевна дјела су израз личног доживљаја и личног утиска.
Главни преставници импресионизма у Европи су: Андре Жид и Марсел Пруст.
Елементе импересионизма налазимо и у драмама Антона Павловича Чехова.
Импресионизам (према impression – утисак) представља стилску формацију с краја 19. века. Термин импресионизам у књижевност је ушао из ликовне критике. Означавао је сликарску школу у којој су сликари настојали не да реалистички прикажу неки предмет, већ да насликају утисак који предмет оставља на њих у датом тренутку. Назив је дошао случајно на изложби одбачених сликара 1874. године, у Паризу. Међу њима је био сликар Клод Моне који је изложио своју слику Рађање сунца или Импресија. Намера сликара није био да верно дочара предео, већ да дочара своје утиске кроз игру светлости и сенке.
Импресионизам у књижевности одликују субјективна перспектива,
лабава композиција, фрагментарност фабуле, усредсређеност на детаље. Заступљене су краће
форме – лирска песма, скица,
краћа приповетка, једночинка. Што се тиче романа у импресионизму доминира
субјективна перспектива, прожимање прозног са лирским елементима и употреба
унутрашњих монолога.
Песници импресионисти полазе често од неког
пејзажа и желе да детаљно дчарају богатство боја, звукова, мириса. Лепота дела
је у том ухваћеном утиску, у хармоничном распореду слика и чулних сензација, у
ритму и звучном складу. Таква је поезија Јована Дучића.
Импресионистичку драму одликује одсуство
наглашене радње јер је пажња на унутрашњем догађању и психологији ликова.
СИМБОЛИЗАМ је књижевни правац који је настао у Француској крајем 19. вијека.
Симболисти су заступали тезу да права умјетност мора да буде потпуно аутономна
и да треба да буде сама себи циљ. Претеча симболизма је француски писац Шарл
Бодлер.
Манифест симболизма написао је Жан Мореас 1886. год и објавио га
у француском листу Фигаро.
Симболизам настаје у
оспоравању релизма, натурализма и парнасовског песништва. Ученици се позивају
да се упознају и са појмом парнасовска лирика (погледајте у читанкама). Уместо тежње да се
прикаже објективна стварност, како се то чинило у реализму, симболисти су
настојали да прикажу идеалан свет, који је стварнији од искуственог и чулног
света. На известан начин симболизам представља повратак неким романтичарским
идејама, па су многи симболисти сматрани неоромантичарима.
На појаву симболизма
утицали су:
·
француски декаденти (Теофил
Готје);
·
филозофи
(Шопенхауер, Ниче и Бергсон);
·
композитори (Рихард Вагнер).
Велики значај придаје су
музици и музикалности.
Симболисти нису желели у
свом стваралаштву да се користе уобичајеним (конвенвионалним симболима). Бодлер
је уобичајене симболе доводио у необичне односе, а каснији сибмолисти су увек
трагали за неконвенционалним и индивидуалним симболима.
То је разлог због ког је
поезија симболиста била врло сложена за тумачење, те се за њу везује и појам херметизма (затворености, затамњености и ограничене
комуникативности).
Обележја симболизма:
· објективни свијет је само извор аналогија које песнику служе за креирање сопственог света;
· склоност ка језичким иновацијама (синестезија);
· повезивање музике и поезије;
· култ идеалне лепоте;
· естетицизам.
Пјесници симболизма су се,
одаљујући се од објективног света, одаљили и од друштва. Њихово стваралаштво
обележено је расколом између поезије и обичног живота и неком врстом гађења
према друштву и свему што је укус широке публике. Неразумевање на које су
наизлазили продубило је јаз и подстакло у њима жељу да још више шокирају и да
се не допадну широј (примитивној) публици.
Представници симболизма: Артур Рембо, Пол Верлен, Стефан Маларме, Александар Блок, Јејтс,
МОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
ДРУШТВЕНЕ ОКОЛНОСТИ
Почетак раздобља
обиљежава Мајски преврат 1903, којим је окончан апсолутизам династије
Обреновића. Народна скупштина за краља бира Петра I Карађорђевића,
чија је владавина омогућила увођење парламентарне демократије. На политичкој
сцени посебно се истиче Радикална странка са својим вођом Николом Пашићем, а од
новонасталих партија Српска социјалдемократска странка, међу чијим је
најважнијим представницима и Димитрије Туцовић. Мајским превратом обнавља се
ослободилачка мисао, којом је највише била понијета револуционарна омладина
широм југословенских простора, а где се посебно издваја организација Млада
Босна. То је период зближавања југословенских народа, почеци онога што ће
касније резултирати уједињењем у јединствену државу. Крај епохе долази са
ратовима – Балканским и Првим свјетским. До Првог балканског рата Турци су и
даље под својом влашћу држали Косово, Санџак и Македонију, па је овај сукоб
означио окончање турске владавине на нашим просторима. Након подјеле освојених
територија међу земљама учесницама рата, Бугарска напада Србију због
Македоније, што представља почетак Другог балканског рата (1913). Убрзо након
балканских, дошао је и Први светски рат. У сарајевском атентату на Видовдан 28.
јуна 1914. припадници Младе Босне убили су аустријског престолонаследника
Франца Фердинанда и његову супругу Софију, што је био повод за избијање рата.
ПОЈАВА МОДЕРНЕ КОД
СРБА
Модерна је у
српску књижевност дошла након заокрета ка Европи, нарочито у поезији. Појавила
се са новом генерацијом интелектуалаца који су се школовали у Француској, па је
француски утицај и најснажнији. Ријеч је прије свега о утицају парнасизма и
симболизма чији је идеал култ лијепог и аристократизам.
Модерну у српској
књижевности су обиљежиле двеје тенденције:
- традиционалистичка
- модернистичка
(ослања се на
постојећи реализам, али приповиједачки објективизам уступа мјесто
субјективизму, радња се не везује првенствено за село него се у приповиједање
уводи и град; почиње вријеме лирско-психолошке прозе)
ОДЛИКЕ СРПСКЕ МОДЕРНЕ
Поезија
- култ лијепог који извире из склада слогова, ријечи, мисли, звука
- -песимизам, очај и самоћа
- бесмисао и трулеж постојећег
- мисао о љубави, жени, пролазности, Богу и смрти
- патриотизам и клонуће
- слутње и сновиђења
- прецизност и јасност, хармоничност
Јован Дучић, Алекса Шантић, Милан Ракић, Сима Пандуровић, Владислав
Петковић Дис
Проза
- способност понирања у мале детаље
- наглашена субјективност у приступу стварности
- град као нови амбијент
- понирање у психу
- кориштење симбола и алегорије
Бора Станковић, Петар Кочић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић
-Милутин Ускоковић, Вељко Петровић, Исидора Секулић
