16. РЕАЛИЗАМ
Лат.
REALIS =стваран, истинит
Термин
се јавио у филозофији врло рано, а у књижевности се помиње од краја 18. вијека
(Шилер, браћа Шлегел; ) да би у 19. вијеку постао термин за књижевни правац
(часопис Реализам у Француској).
Двојако
значење термина:
(Још у старој Грчкој се говори о мимезису односно подражавање природе. Реализма има и у епохи хуманизма и ренесансе, у старој српској књижевности, у усменом стваралаштву..)
ДРУШТВЕНИ КОНТЕКСТ
Бројна научна открића, индустријска
револуција, употреба парне машине у индустрији, масовна производња,
индустријализација, фабрички систем рада, класни јаз између богатих и сиромашних.
Друштвени положај човјека одређује новчана моћ. Грађанска класа је носилац
промјена, а нова друштвена група постаје радничка класа. Становништво се
помјера са села у град.
Нови филозофски и научни ставови: пажња се
посвећује природним наукама,
ПОЗИТИВИЗАМ-филозофски правац чији је творац
Огист Конт (сазнање треба да буде засновано на чињеницама)
ПРЕДСТАВНИЦИ У ЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Француска: Оноре де Балзак, Стендал, Густав
Флобер
Енглеска: Чарлс Дикенс, Виљем Текери
Русија:
Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Николај Гогољ, Иван Сергејевич Тургењев,
Максим Горки, Иван Александрович Гончаров
ОСОБИНЕ РЕАЛИЗМА У КЊИЖЕВНОСТИ
Књижевност реализма утемељена је на
реалистичком стваралачком методу
Реалисте интересује актуелни живот, дешавања
и обичаји, свакодневица различитих друштвених група.
Реалисти не уљепшавају живот. Ликови су
често приказани као типови- карактеристични представници средине
Основе реалистичке естетике:
- Умјетност
треба да прикаже стварност онаквом каква она јесте, без уљепшавања, теме се узимају из стварности
- Одсуство
субјективности и емоционалне пристрасности
- Објективност,
тачност, истинитост
- Тежња
ка подражавању природе, живота, човјека
- Приказивање
друштвене стварности при чему је јунак представник одређене друштвене з заједнице
те њу осликава, а не свој унутрашњи свијет и карактер, то су свакодневни људи,
природни
-
Приказ типичних, а не индивидуализираних карактера
- Теме проналазе у стварности
- Фабуларност
- Језик често жив, аутентичан, дијалекатски
- - Опис има значајну улогу
КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ
-
Наративни облици: приповијетка и роман
v Нарација
и дескрипција
v Тематика
из друштвеног живота, обичаја, политичких околности
v Критички
однос према негативним друштвеним појавама кроз хумор, сатиру и иронију
ВИДОВИ РЕАЛИЗМА
1.
Рани реализам
-
наговјештај тема и мотива које ће доминирати
реализмом
(Балзак)
2.
Критички реализам
-
Приказивање друштвене стварности
-
Положај човјека у друштву
-
Критицизам према друштвеним манама (Гогољ)
3.
Развијени реализам
-
Социолошко-психолошка мотивација поступака
ликова(Толстој)
4.
Психолошки реализам
-
Приказивање психолошких стања (Зола, Ги де
Мопасан)
Натурализам – развија се у европским
књижевностима од 70-тих до 90-тих година 19. вијека
Натурализам је филозофски, књижевни и
уметнички покрет који излаже тачно, апсолутно и поуздано тумачење стварности
али, истичући у целини да је природа почетак свега што је стварно и постојеће.
Термин натурализам потиче од латинског
натуралис, који се користи за именовање свих оних филозофских струјања које
полазе од идеје да све што постоји има природно порекло.
СРПСКИ РЕАЛИЗАМ
- Реализам у српској књижевности почиње да доминира од 70-тих година 19.вијека
- Велика источна криза, Берлински конгрес, доношење
новог устава
- Србија постаје модерна држава
- Доба модернизације Србије(телеграф 1855.
жељезничка линија београд-Ниш 1884
- Текстови Светозара Марковића сматрају се
манифестом српског реализма: Певање и мишљење, Реалност поезије.
- Формира се грађански слој: професори, чиновници,
трговци, занатлије)
- обавезно основношколско образовање 1882.
- предност има умјетничка приповијетка/сеоска приповијетка
- драма: комедија-критика друштва (Бранислав Нушић)
- Представници: Јаков Игњатовић, Јанко Веселиновић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац,Милован Глишић, Радоје Домановић
ВИДОВИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА
-
протореализам
-
програмски реализам
-
фолклорни реализам
-
поетски реализам
-
потпуни реализам
