МОДЕРНА КАО КЊИЖЕВНИ ПРАВАЦ

МОДЕРНА У ЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Термин модерна јавио се осамдесетих година 19. вијека у њемачкој књижевности, означавајући настојања младих стваралаца, окренутих против позитивизма у филозофији и реализма у књижевности.

Модерна је назив за све тенденције ка новом и модерном у књижевности с краја 80-их и почетка 90-их година 19. вијека, па све до Првог свјетског рата.

 

Појаву модерне су условили:

1. незадовољство стварношћу

2. незадовољство реализмом у књижевности

3. појава неких идеалистичких и метафизичких филозофских учења

Друштвено-политичке прилике:

- грађанска класа крајем 19. вијека доживљава пад (декаденцу)

- Умјесто филозофије материјализма јавља се идеализам

- човјек се сматра духовним бићем док се у реализму сматрао физиолошким бићем

Важни догађаји 1857.

Гистав Флобер Мадам Бовари – реализам са примјесама нових токова

Шарл Бодлер Цвијеће зла – зачетак епохе модерне

-Модерна је збирни појам који означава различите, а истовремене стилске и идејне тенденције: парнасизам, симболизам и импресионизам , ларпурлартизам, утилитаризам...

 Заједничка карактеристика свих модернистичких покрета је:

•  култ субјекта (у дјелима доминира властито Ја)
• незадовољство животом (песимизам и разочарење)
• бјежање од реалности и затварање у себе
• ослобађање дјела од идеје и поруке (важна је љепота и ефекат)
• важна је форма, израз и склад
• одумирање прозе, нарочито романа, и процват поезије као субјективног књижевног рода

Представници:

• у француској књижевности: Шарл Бодлер, Артур Рембо, Стефан Маларме, Пол Верлен
•  у руској књижевности: Андреј Бели, Вјачеслав Иванов, Александар Блок
• у енглеској књижевности: Оскар Вајлд

ИМПРЕСИОНИЗАМ је као књижевни правац настао крајем 19. и почетком 20. вијека. У основи ријечи импресионизам, у преводу на српски језик, налази се ријеч утисак. Значи, за писце овог периода књижевна дјела су израз личног доживљаја и личног утиска. Главни преставници импресионизма у Европи су: Андре Жид и Марсел Пруст. Елементе импересионизма налазимо и у драмама Антона Павловича Чехова.

Импресионизам (према impression – утисак) представља стилску формацију с краја 19. века. Термин импресионизам у књижевност је ушао из ликовне критике. Означавао је сликарску школу у којој су сликари настојали не да реалистички прикажу неки предмет, већ да насликају утисак који предмет оставља на њих у датом тренутку. Назив је дошао случајно на изложби одбачених сликара 1874. године, у Паризу. Међу њима је био сликар Клод Моне који је изложио своју слику Рађање сунца или Импресија. Намера сликара није био да верно дочара предео, већ да дочара своје утиске кроз игру светлости и сенке.

Импресионизам у књижевности одликују субјективна перспектива, лабава композиција, фрагментарност фабуле, усредсређеност на детаље. Заступљене су краће форме – лирска песма, скица, краћа приповетка, једночинка. Што се тиче романа у импресионизму доминира субјективна перспектива, прожимање прозног са лирским елементима и употреба унутрашњих монолога.

Песници импресионисти полазе често од неког пејзажа и желе да детаљно дчарају богатство боја, звукова, мириса. Лепота дела је у том ухваћеном утиску, у хармоничном распореду слика и чулних сензација, у ритму и звучном складу. Таква је поезија Јована Дучића.

Импресионистичку драму одликује одсуство наглашене радње јер је пажња на унутрашњем догађању и психологији ликова.

СИМБОЛИЗАМ је књижевни правац који је настао у Француској крајем 19. вијека. Симболисти су заступали тезу да права умјетност мора да буде потпуно аутономна и да треба да буде сама себи циљ. Претеча симболизма је француски писац Шарл Бодлер.

Манифест симболизма написао је Жан Мореас 1886. год и објавио га у француском листу Фигаро.

Симболизам настаје у оспоравању релизма, натурализма и парнасовског песништва. Ученици се позивају да се упознају и са појмом парнасовска лирика (погледајте у читанкама). Уместо тежње да се прикаже објективна стварност, како се то чинило у реализму, симболисти су настојали да прикажу идеалан свет, који је стварнији од искуственог и чулног света. На известан начин симболизам представља повратак неким романтичарским идејама, па су многи симболисти сматрани неоромантичарима.

На појаву симболизма утицали су:

·        француски декаденти (Теофил Готје);

·        филозофи (Шопенхауер, Ниче и Бергсон);

·        композитори (Рихард Вагнер).

Велики значај придаје су музици и музикалности.

Симболисти нису желели у свом стваралаштву да се користе уобичајеним (конвенвионалним симболима). Бодлер је уобичајене симболе доводио у необичне односе, а каснији сибмолисти су увек трагали за неконвенционалним и индивидуалним симболима.

То је разлог због ког је поезија симболиста била врло сложена за тумачење, те се за њу везује и појам херметизма (затворености, затамњености и ограничене комуникативности).

Обележја симболизма:

· објективни свијет је само извор аналогија које песнику служе за креирање сопственог света;

·        склоност ка језичким иновацијама (синестезија);

·        повезивање музике и поезије;

·        култ идеалне лепоте;

·        естетицизам.

Пјесници симболизма су се, одаљујући се од објективног света, одаљили и од друштва. Њихово стваралаштво обележено је расколом између поезије и обичног живота и неком врстом гађења према друштву и свему што је укус широке публике. Неразумевање на које су наизлазили продубило је јаз и подстакло у њима жељу да још више шокирају и да се не допадну широј (примитивној) публици.

Представници симболизма: Артур Рембо, Пол Верлен, Стефан Маларме, Александар Блок, Јејтс, 

МОДЕРНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

ДРУШТВЕНЕ ОКОЛНОСТИ

Почетак раздобља обиљежава Мајски преврат 1903, којим је окончан апсолутизам династије Обреновића. Народна скупштина за краља бира Петра I Карађорђевића, чија је владавина омогућила увођење парламентарне демократије. На политичкој сцени посебно се истиче Радикална странка са својим вођом Николом Пашићем, а од новонасталих партија Српска социјалдемократска странка, међу чијим је најважнијим представницима и Димитрије Туцовић. Мајским превратом обнавља се ослободилачка мисао, којом је највише била понијета револуционарна омладина широм југословенских простора, а где се посебно издваја организација Млада Босна. То је период зближавања југословенских народа, почеци онога што ће касније резултирати уједињењем у јединствену државу. Крај епохе долази са ратовима – Балканским и Првим свјетским. До Првог балканског рата Турци су и даље под својом влашћу држали Косово, Санџак и Македонију, па је овај сукоб означио окончање турске владавине на нашим просторима. Након подјеле освојених територија међу земљама учесницама рата, Бугарска напада Србију због Македоније, што представља почетак Другог балканског рата (1913). Убрзо након балканских, дошао је и Први светски рат. У сарајевском атентату на Видовдан 28. јуна 1914. припадници Младе Босне убили су аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију, што је био повод за избијање рата.

ПОЈАВА МОДЕРНЕ КОД СРБА

Модерна је у српску књижевност дошла након заокрета ка Европи, нарочито у поезији. Појавила се са новом генерацијом интелектуалаца који су се школовали у Француској, па је француски утицај и најснажнији. Ријеч је прије свега о утицају парнасизма и симболизма чији је идеал култ лијепог и аристократизам.

Модерну у српској књижевности су обиљежиле двеје тенденције:

- традиционалистичка

- модернистичка

 

 (ослања се на постојећи реализам, али приповиједачки објективизам уступа мјесто субјективизму, радња се не везује првенствено за село него се у приповиједање уводи и град; почиње вријеме лирско-психолошке прозе)

ОДЛИКЕ СРПСКЕ МОДЕРНЕ

Поезија

• култ лијепог који извире из склада слогова, ријечи, мисли, звука
• -песимизам, очај и самоћа
• бесмисао и трулеж постојећег
• мисао о љубави, жени, пролазности, Богу и смрти
•  патриотизам и клонуће
• слутње и сновиђења
• прецизност и јасност, хармоничност

Јован Дучић, Алекса Шантић, Милан Ракић, Сима Пандуровић, Владислав Петковић Дис

Проза

• способност понирања у мале детаље
• наглашена субјективност у приступу стварности
• град као нови амбијент
• понирање у психу
• кориштење симбола и алегорије

Бора Станковић, Петар Кочић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић

-Милутин Ускоковић, Вељко Петровић, Исидора Секулић

 19. БРАНКО ЋОПИЋ "БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ"

1. Припремите се да излажете о животу и дјелу аутора!

2. Истражите податке о цјелокупној збирци приповиједака "Башта сљезове боје"!

3. Прочитај пишчеву посвету и изнеси своје утиске о њој!(Читанка, стр. 211, 212)

Прочитај приповијетку "Башта сљезове боје" на страницама 213 и 214 у вашој Читанци!

4. Размислите о симболици наслова сагледавајући сваку ријеч у наслову!

5. Шта је тема ове приповијетке?

6. Како је организована композиција дјела (наведи дијелове композиције или напиши фабуларни ток)!

7. Анализирај ликове у приповијеци, нарочито посвети пажњу лику дједа Рада!

8. Посебно размисли у шта метафорички значи дједово сљепило за боје! У каквом је односу дјед са свијетом? У чему се састоји то његово неразумијевање са околином?

9. Анализирајте одлике Ћопићевог стила приповиједања (ко је наратор, које начине казивања користи, у чему је садржан хумор, уочите лирично у приповијеци)!

10. Размисли, да ли је и твоје дјетињство једна башта? Шта се све накупило у "башти твог дјетињства"? Мислиш ли да је оно различито од дјетињства Бранка Ћопића или твојих родитеља? Да ли постоји нека аутентична личност која је обиљежила твоје дјетињство?

16.  РЕАЛИЗАМ

Лат. REALIS =стваран, истинит

Термин се јавио у филозофији врло рано, а у књижевности се помиње од краја 18. вијека (Шилер, браћа Шлегел; ) да би у 19. вијеку постао термин за књижевни правац (часопис Реализам у Француској).

Двојако значење термина:

1. Метод обликовања књижевног дјела
      (Још у старој Грчкој се говори о мимезису односно подражавање природе. Реализма има и у             епохи хуманизма и ренесансе, у старој српској књижевности, у усменом стваралаштву..)

2. Књижевни правац, епоха

ДРУШТВЕНИ КОНТЕКСТ

Бројна научна открића, индустријска револуција, употреба парне машине у индустрији, масовна производња, индустријализација, фабрички систем рада,  класни јаз између богатих и сиромашних. Друштвени положај човјека одређује новчана моћ. Грађанска класа је носилац промјена, а нова друштвена група постаје радничка класа. Становништво се помјера са села у град.

Нови филозофски и научни ставови: пажња се посвећује природним наукама,

ПОЗИТИВИЗАМ-филозофски правац чији је творац Огист Конт (сазнање треба да буде засновано на чињеницама)

ПРЕДСТАВНИЦИ У ЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Француска: Оноре де Балзак, Стендал, Густав Флобер

Енглеска: Чарлс Дикенс, Виљем Текери

Русија: Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Николај Гогољ, Иван Сергејевич Тургењев, Максим Горки, Иван Александрович Гончаров

ОСОБИНЕ РЕАЛИЗМА У КЊИЖЕВНОСТИ

Књижевност реализма утемељена је на реалистичком стваралачком методу

Реалисте интересује актуелни живот, дешавања и обичаји, свакодневица различитих друштвених група.

Реалисти не уљепшавају живот. Ликови су често приказани као типови- карактеристични представници средине

Основе реалистичке естетике:

-           Умјетност треба да прикаже стварност онаквом каква она јесте, без уљепшавања, теме се               узимају из стварности

-           Одсуство субјективности и емоционалне пристрасности

-           Објективност, тачност, истинитост

-           Тежња ка подражавању природе, живота, човјека

-           Приказивање друштвене стварности при чему је јунак представник одређене друштвене з               заједнице те њу осликава, а не свој унутрашњи свијет и карактер, то су свакодневни                       људи, природни

-            Приказ типичних, а не индивидуализираних карактера

-            Теме проналазе у стварности

-           Фабуларност

-           Језик често жив, аутентичан, дијалекатски

-        -                     Опис има значајну улогу

КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ

-        Наративни облици: приповијетка и роман

v Нарација и дескрипција

v Тематика из друштвеног живота, обичаја, политичких околности

v Критички однос према негативним друштвеним појавама кроз хумор, сатиру и иронију

ВИДОВИ РЕАЛИЗМА

1.     Рани реализам

-        наговјештај тема и мотива које ће доминирати реализмом

(Балзак)

2.     Критички реализам

-        Приказивање друштвене стварности

-        Положај човјека у друштву

-        Критицизам према друштвеним манама (Гогољ)

3.     Развијени реализам

-        Социолошко-психолошка мотивација поступака ликова(Толстој)

4.     Психолошки реализам

-        Приказивање психолошких стања (Зола, Ги де Мопасан)

Натурализам – развија се у европским књижевностима од 70-тих до 90-тих година 19. вијека

Натурализам је филозофски, књижевни и уметнички покрет који излаже тачно, апсолутно и поуздано тумачење стварности али, истичући у целини да је природа почетак свега што је стварно и постојеће.

Термин натурализам потиче од латинског натуралис, који се користи за именовање свих оних филозофских струјања које полазе од идеје да све што постоји има природно порекло.

 

СРПСКИ РЕАЛИЗАМ

• Реализам у српској књижевности почиње да доминира од 70-тих година 19.вијека
• Велика источна криза, Берлински конгрес, доношење новог устава
• Србија постаје модерна држава
•  Доба модернизације Србије(телеграф 1855. жељезничка линија београд-Ниш 1884
• Текстови Светозара Марковића сматрају се манифестом српског реализма: Певање и мишљење, Реалност поезије.
•  Формира се грађански слој: професори, чиновници, трговци, занатлије)
• обавезно основношколско образовање 1882.
•   предност има умјетничка приповијетка/сеоска приповијетка
• драма: комедија-критика друштва (Бранислав Нушић)
• Представници: Јаков Игњатовић, Јанко Веселиновић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац,Милован Глишић, Радоје Домановић

ВИДОВИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА

-        протореализам

-        програмски реализам

-        фолклорни реализам

-        поетски реализам

-        потпуни реализам

 ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ 

„АНА КАРЕЊИНА“

https://tajsi.wordpress.com/

1.     Истражите стваралачки портрет писца!

2.     Истражите историју настанка романа! Које наслове је Толстој давао овом роману? Прокоментаришите значење тих наслова и оправданост крајњег избора- Ана Карењина!

3.     Каква је функција епиграфа (мото)романа. На који мначин се одабрани епиграф односи на смисао романа? Да ли је значење епиграфа једнозначно или вишезначно?

4.     Размисли о значењу уводне реченице у роману!

5.     Истражите историјски контекст романа и откријте које све слојеве друштва слика Толстој?(просторна и временска локализација)

6.     Размотрите спољашњу композицију романа!

7.     Овај роман обухвата два романа у једном. Размотрите на које теме се односе та два Толстојева сегмента посматрања догађаја! Које теме/проблеме поставља овим романом?

8.     Размотрите умутрашњу композицију романа.

9.     Три фабуларне линије овог романа прате три породице. Направите приказ (стабло или мапу) повезаности ликова у дјелу! Размислите о томе шта одликује сваку од породица! Размотрите могућност за остваривање склада у свакој од породица:

Облонски

Карењин

Шчербацки

Љевин

Вронски

10.  Анализирајте лик Ане Карењине! Обратите пажњу на њену појаву, начин на који је други доживљавају на почетку романа! Посматрајте је са становишта друштвеног слоја коме припада! Размотрите односе:

Ана – Карењин

Ана - Серјожа

Ана – Вронски

Ана – Кити

Ана – Доли

Ана - Стива

Анализирајте и схватите узроке њене трагедије! Анализирајте догађаје који су пресудно утицали на Анину судбину! Анализирајте њене поступке!Обратите пажњу на мотив сна!

Упоредите лик Ане Карењине са ликом Татјане Ларине!

Зашто је за Ану смрт једино рјешење?

11.  Анализирајте љубавни троугао Карењин – Ана – Вронски!

Размотрите однос ова два мушкарца према Ани!

Упоредите проблеме у браку Карењиних и Облонских? Размислите о томе зашто један брак пропада, а други ипак опстаје!

12.  Анализирајте лик Вронског!Да ли је за њега однос према Ани још једна авантура или истинска љубав? Зашто га Ана привлачи? Како се носи са догађајима који тремете љубавну идилу? Како се носи са Аниним карактером! Изнесите утиске о овом јунаку.

13.  Анализирајте лик Карењина! Какав је његов однос са Аном, сином, однос према послу и друштву? Анализирајте његове поступке!

14.  Зашто је за роман важан лик Љевина? Које идеје је Толстој презентовао кроз његов лик? Како се развија његов однос са Кити?

15.  Размислите о идејама овог романа! Наведите неке од њих!

 ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ "ЂУЛИЋИ" И "ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ"

https://www.prelepapoezija.com/srpski-pesnici-2/jovan-jovanovic-zmaj/

Пјесништво Јована Јовановића Змаја, великог српског романтичара, прати нас од дјетињства.

Интерпретацију Змајевих пјесама организоваћемо у 3 групе:

1. ГРУПА: Истражите лик и дјело Јована Јовановића Змаја. Пронађите адекватан видео о његовом животу или га сами направите.

Објасните контекст настанка наведених пјесничких збирки!

2. ГРУПА: Анализирајте пјесму XIV из збирке "Ђулићи"!

Љубим ли те... ил' ме санак вара,
Што те удиљ уза ме дочара;
Љубим ли те... ил' ме душа вара
Што се удиљ с тобом разговара;

Љубим ли те... ил' ме безум гања,
нема вида, немам осећања;
Љубим ли те... ил' љубави није -
Што се грли, то су саме змије;

Љубим ли те... ил' ме и нема,
Или тебе, - нас ниједно нема;
Љубим ли те... или нема света,
нема сунца, ни росе, ни цвета,

Већ све тмина, што је пако меси,
А по тмини витлају се беси,
А међ њима прабесина спава -
Моју љубав у сну измишљава.

Чиме ова пјесма изазива твоју пажњу? Образложи своје утиске! Шта универзално из ње сазнајеш о снази заљубљености и љубави?

На који начин је у стиховима приказано осјећање љубави? Представи духовна стања и размишљања којима је лирски субјект обузет! Због чега љубавне доживљаје повезује са сновима? Каквим је све недоумицама изложен? Које стилско средство је употребљено да би оне биле саопштене?Запази у којим стиховима се појављују понављања и која је њихова улога! Уочи опкорачење и објасни њењгову функцију!Проучи завршну строфу, протумачи шта је изостављено и шта се тиме посебно истиче! Откриј градацију у приказивању осјећања и мисли лирског субјекта! Због чега се истинска љубав доживљава као сан?

3. ГРУПА: Анализа пјесмеIV из збирке "Ђулићи увеоци"

Пођем, клецнем, идем, застајавам,
Шеталицу сату задржавам;
Јурим, бежим, кâ очајник клети:
Зборим речи, речи без памети:
„Не сме нам умрети!“

Вичем Богу: Она је још млада!
Вичем правди: Она се још нада!
Анђелима: Ви јој срца знате!
Вичем земљи: Она није за те!
Ниоткуда нема ми одјека, —
Вичем себи: Зар јој немаш лека!...
Идем, станем, кâ очајник клети,
Опет зборим речи без памети:
„Не сме нам умрети!“

Идем, станем, па ми клоне глава
Над колевком, где нам чедо спава.
Чедо с’ буди, па ме гледа немо;
Гледамо се, па се заплачемо;
Па и њему, кâ очајник клети,
Зборим речи, речи без памети:
„Не сме нам умрети!“

Која расположења запажаш у пјесми? У којим стиховима је тај тон најпримјетнији?У којим стиховима се откривају узроци туге? Какву улогу остварује одлагање сазнања о узроцима нерасположења лирског субјекта? У чему се огледа трагичност у овој пјесми?

Запази стилску фигуру на почетку пјесме! Које се душевно стање њиме дочарава?Протумачи значење стихова "шеталицу сату задржавам"!

Уочи стихове који се са малим измјенама понављају, о чему они свједоче и каква им је интонација!?

На који начин је дочарано стање људске беспомоћности пред неминовном смрћу? Чему су упућене  очајничке молбе лирског субјекта? Протумачи симболику Бога, анђела, правде и земље! Зашто је њихова нијемост потресна?

Пажљиво проучи завршну строфу!