СРЕДЊОВЈЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ

-        Књижевност старог вијека другачије се зове и стара или феудална књижевност.

-        Везује се за појаву хришћанства на словенским просторима

-        Обухвата период од пада Западног римског царства 476. г. до хуманизма и  ренесансе (14. и 15. вијек)

-      На нашим просторима траје и до 18. вијека

Средњовјековна књижевност:

1.     ПРЕВОДИЛАЧКА                                    1. ПОЕЗИЈА

2.     ОРИГИНАЛНА                                        2. ПРОЗА

Преузето са: https://www.youtube.com/watch?v=iKkQ5bETmBU&t=165s

Средњовјековне књижевне врсте:

1.     ХАГИОГРАФИЈА

 (стсл. житьѥ - живот) је књижевна врста која описује живот светаца. Реч хагиографија долази из грчких речи Агиос (ἅγιος, „свети“ или „светица") и граф (γραφή, „писање"). Хришћанске хагиографије се усредсређују на живот, а нарочито чуда мушкараца и жена које су хришћанске цркве канонизовале. Оне описују најпре њихов световни живот, потом како су се замонашили, те њихов монашки живот, чуда која су чинили, смрт и посвећење. Ова књижевна врста је такође понекад коришћена и као црквена и политичка пропаганда. Најпознатије српске хагиографије су Житије Светог Симеона које је написао Свети Сава, затим Житије Светога Саве од Доментијана и истоимено дело од Теодосија.

2.     АПОКРИФИ

или апокрифни спис (грч: ἀπόκρυφα – скривен) је неканонска књига библијске тематике, која је забрањена од црквених власти и углавном тајно ширена. У словенској књижевности, најпознатија је апокрифна народна билбија Палеја.

3.     РОМАНИ И ПРИПОВИЈЕТКЕ

У средњовјековној српској књижевности углавном преводилачка врста

4.     СРПСКЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БИОГРАФИЈЕ

Опис живота српских историјских личности

5.     ПОХВАЛЕ

6.     МОЛИТВЕ

Ово је лирска средњовјековна књижевна врста са религиозним обиљежјима. Написане су у облику обраћања Богу, Богородици. Облик: захваљивање, исповиједање, молба.

7.     ЉЕТОПИСИ

Историографски жанр у старој српској и руској књижевност

Српски љетописи настају у 14.вијеку под утицајем хроника преведених са грчког језика.

Сажето историјско казивање обогаћено је библијским темама

8.     ХРОНИКЕ

Књижевни род византијске историографије

9.     ПОВЕЉЕ су сложен жанр средњовековне књижевности. Иако су у питању правне исправе у њима могу да се налазе два књижевна жанра—нарација и аренга. У српским аренгама, за разлику од византијских, присутни су многи песнички елементи и посебно слажан утицај псалама у њиховом форимирању.

10.  РОДОСЛОВ је био један од жанрова старе српске књижевности чији су садржај различите генеалошке конструкције чији је циљ био да повежу појединца или породицу са познатим претком или династијом.