Лирика
је један од три књижевна рода. У почетку је била везана за музику. Назив је
добила према музичком инструменту лири уз чију је пратњу пјевана.
Особине
лирике:
ОБЛИК: -
у стиху
-
пјесма у прози
СУБЈЕКТИВНОСТ: Пјесник
изражава свој лични доживљај свијета
ОСЈЕЋАЈНОСТ: Изражавање емоција: срећа, туга, сјета, носталгија...
ЛИРСКИ СУБЈЕКТ: Лирско
ЈА је пјесниково ЈА, носилац је осјећања, мисли, расположења
ТЕМА: То
је оно о чему пјесник говори у књижевном дјелу
МОТИВ: То
је најмања тематска јединица.
Мотиви су дијелови одређене теме у којима се описује
један предмет, једно лице, једна слика.
Лирски мотиви су међусобно повезани мислима,
емоцијама, асоцијацијама.
УНУТРАШЊА КОМПОЗИЦИЈА (МОТИВСКА):
1. МОТИВ: увод, тема
2. МОТИВ: развијање мотива новим појединостим
3. МОТИВ: емоционални и мисаони закључак
Пјеснички језик је сликовит јер пружа
читаоцу емотивни доживљај и ствара у машти читаоца визуелне, аудитивне,
тактилне и мирисне представе пјесниковог пјесничког свијета. Језик пјесник
чини фигуративним, израз богати пренесеним значењима.
РИТМИЧНОСТ: Лирске
пјесме су често мелодичне, имају ритам и риму.
Рима је гласовно подударање на крају стиха (парна,
унакрсна, обгрљена, испрекидана...)
Ритам може бити брз, спор, уједначен, смирен...
Ритму доприноси и врста стиха
СТИХ: То
је редак у пјесми или једна ритмична цјелина. Врста му се одређује према броју
слогова: осмерац, десетерац.....
-
везани стих (има риму)
-
слободан стих (нема риму)
СТРОФА: То
је одређени број стихова који чине цјелину. Врсте строфа се одређују према
броју стихова: моностих, дистих, терцина, катрен, квинтина, секстина, септима,
октава, нона, децима
Врсте строфа, стихова и риме:
https://www.slideshare.net/Ib0072/ss-59483921
