ХЕБРЕЈСКА КЊИЖЕВНОСТ

Хебрејска књижевност је књижевност јеврејског народа. За овај народ се зна још у 20. вијеку п.н.е. када почиње насељавање области Ханаан која ће касније бити позната као Палестина. На томподручју стварана је књижевност, прво усмена, а затим и писана. Први записи потичу из 14. вијека п.н.е. а писало се на кожи, пергаменту и папирусу. Најзначајније дјело јеврејске књижевности је Библија.

БИБЛИЈА

Библија се састоји из два дијела:

1. СТАРИ ЗАВЈЕТ

2. НОВИ ЗАВЈЕТ

СТАРИ ЗАВЈЕТ

- настајао је од 13.вијека п.н.е. до 2. вијека нове ере

- писан је прво на јеврејским, а затим арамејским језиком

- то је света књига Јевреја и хришћана

- то је збирка записа, закона, митова, бајки, басни, легенди, пјесама (химне, молитве, псалми,

тужбалице, љубавне пјесме)

- 4 цјелине:

1. ПЕТОКЊИЖЈЕ (Тора, Закон, Мојсијева књига)

2. ИСТОРИЈСКЕ КЊИГЕ

3. ПОУЧНЕ КЊИГЕ

4. ПРОРОЧКЕ КЊИГЕ

- ријеч коју ми са јеврејског преводимо завјет означава САВЕЗ = између Бога и изабраног народа преко Мојсија

- Јевреји Бога називају ЈЕХОВА

НОВИ ЗАВЈЕТ

текстови су настајали током 1. и 2. вијека нове ере

- текстови говоре о рођењу Исуса Христа и његовом учењу

- ријеч ЗАВЈЕТ овдје означава Савез= између Бога и свих људи преко Христа

- 4 цјелине:

1. ЈЕВАНЂЕЉЕ

2. ДЈЕЛА АПОСТОЛСКА

3. ПОСЛАНИЦЕ

4. ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО

- писано је на грчком језику

НАЈСТАРИЈИ ПРЕВОДИ БИБЛИЈЕ:

1. СЕПТУАГИНТА=превод са хебрејског на грчки

2. ВУЛГАТА= превод са грчког на латински

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК:

Стари завјет= Ђура Даничић 1869.

Нови завјет= Вук Караџић 1847.