ЈЕЗИК, КОМУНИКАЦИЈА И ЕЛЕМЕНТИ КОМУНИКАЦИЈЕ

ПОЈАМ ЈЕЗИКА

1.     Језик је способност људи да се међусобно споразумијевају

2.     Језик је систем знакова појединих језика

ТРИ ОСНОВНА ВИДА ЈЕЗИКА:

1.     Биолошка појава----------језик је својство сваког човјека, он је човјеку урођен, одваја човјека од осталих живих бића

2.     Социолошка појава------сваки појединачан језик представља својство једне друштвене заједнице

3.     Психолошка појава--------језик је својство сваког појединца и средство помоћу којег појединац изражава свије мисли, осјећања, степен образовања

ПРОУЧАВАЊЕ ЈЕЗИКА

1.     Синхронијско---------у једном временском пресјеку

2.     Дијахронијско--------кроз вријеме

БИТНА СВОЈСТВА ЈЕЗИКА:

1.     Хијерархијска структура

2.     Продукривност

3.     Дислокација

4.     Преношење културним путем

Ученици покушавају образложити значење ових својстава.

ЈЕЗИК И ГОВОР:

 Језик је способност комуницирања.

Говор је језик употребљен у пракси.

ЈЕЗИЧКИ ЗНАКОВИ	НЕЈЕЗИЧКИ ЗНАКОВИ
·       Вербални =говор ·       Графички=писмо ·       Невербални= мимика                        =гестови	СИГНАЛИ	СИМБОЛИ

 

 

ГОВОР	ПИСМО
·       језик остварен у комуникацији ·       упућен на слух ·       непосредност израза ·       јаче дјеловање на саговорника ·       емотивност израза ·       допуњавање нејезичким средствима ·       краткотрајност	·       графичка слика језика ·       упућен на вид ·       стилска дотјераност израза ·       језичка правилност ·       дуготрајност, могућност чувања

 

ЈЕЗИК И КОМУНИКАЦИЈА:

Језик чини основну спону међу људима од које зависи и опстанак људске заједнице.

лат. Communicatio= саопштавање, веза, опхођење.

КОМУНИКАЦИЈА= размјена мишљења, информација, идеја и осјећања

                             = процес предавања и примања поруке

ПРОЦЕС ГОВОРА:
1. Фаза ---------ПСИХОЛОШКА

2.Фаза----------ФИЗИОЛОШКА

3.Фаза----------ФИЗИЧКА

 

 ЈЕЗИЦИ ПРЕМА НАСТАНКУ:

1.     Природни

·       живи

·       мртви

2.     Вјештачки

ЕЛЕМЕНТИ КОМУНИКАЦИЈЕ:

 

 6. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ЛИРСКИХ ПЈЕСАМА СЛИЧНЕ ТЕМАТИКЕ

       1. Пјесма: Јован Дучић „ На обали Неретве“

    2. Пјесма: Алекса Шантић „Неретва“

На обали Неретве

-        10 катрена

-        Пјесничке слике су дате кроз 2 временска плана: славна прошлост и крвава садашњост

Смјењују се слике славних времена, ратара и војника и слике јада и страдања

Земља је сушна, шкрта и сиромашна, живот тежак

У контрасту са шкртим крајоликом и тешким животом је животодавна Неретва. Она је вјечна као и слава и опстанак народа

Визуелне слике:

И сав је свод небески у твоме кориту,

И сва звездана кола на твојој матици.

А данас сва румена од крви детиње,

Земљо најлепшим сунцем која си злаћена,

Ни жижак више немаш од твојих светила

Најпре су изроди твоји блатом те блатили,

А издајице твоје крвљу обојили.

Ти вучеш сада овуд сунчане одоре,

 

Крваве зоре свићу по празним селима,

Крваво изгрева сунце у дивљим хајкама,

Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима!

Звучне слике:

И све молитве никле у сузи патника;

И силазећи хучна са црне планине,

Шумила песму царства и причу давнине;

А певаш напев славе о нашим претцима.

-        Осјећаји су двојаки, понос на свој народ и туга због његовог страдања, мржња према освајачу

-        Мотив крви, мотив свјетлости, мотив живота

-        Идеја:

Народ је као и ријека вјечан и неуништив. Ниче и истрајава кроз страдање.

-        Мисаона, родољубива и социјална

-        Метафора: Али ти, света реко, ту беше зрцало

-        Спирала зној са чела и крв на сечиву; Хладила косовску рану још незалечиву, И сав је свод небески у твоме кориту,

-        И сва звездана кола на твојој матици.

-        Персонификација: И силазећи хучна са црне планине,

-        Ти љубичицу појиш у шуми скровиту.

И капљу росе рађаш у жедној латици.

Ти вучеш сада овуд сунчане одоре,

Неретва

-        Пјесничке слике су веома живе и шаролике: дочаравају љетњи период, дозреле брескве и сунце које милује крајолик,

Сљедећа слика у фокус ставља лирског субјекта који посматра крајолик и ужива у њему

Слика дјеце која се купају

А у центру је слика смарагдне Неретве- она је централни мотив у пјесми али и центар живота

-        Мотив: ријека, живот

-        Сонет: 2 катрена, 2 терцине

-        Рима: абаб  абаб  ввг ддг

-        Ритам је умјерен, одише мирноћом и спокојем

-        Персонификација: машу брескве, ријека путује, сунце се припило и жели да утка

-        Метафора: зелених лепеза

 

 

 

 

 ХЕБРЕЈСКА КЊИЖЕВНОСТ

Хебрејска књижевност је књижевност јеврејског народа. За овај народ се зна још у 20. вијеку п.н.е. када почиње насељавање области Ханаан која ће касније бити позната као Палестина. На томподручју стварана је књижевност, прво усмена, а затим и писана. Први записи потичу из 14. вијека п.н.е. а писало се на кожи, пергаменту и папирусу. Најзначајније дјело јеврејске књижевности је Библија.

БИБЛИЈА

Библија се састоји из два дијела:

1. СТАРИ ЗАВЈЕТ

2. НОВИ ЗАВЈЕТ

СТАРИ ЗАВЈЕТ

- настајао је од 13.вијека п.н.е. до 2. вијека нове ере

- писан је прво на јеврејским, а затим арамејским језиком

- то је света књига Јевреја и хришћана

- то је збирка записа, закона, митова, бајки, басни, легенди, пјесама (химне, молитве, псалми,

тужбалице, љубавне пјесме)

- 4 цјелине:

1. ПЕТОКЊИЖЈЕ (Тора, Закон, Мојсијева књига)

2. ИСТОРИЈСКЕ КЊИГЕ

3. ПОУЧНЕ КЊИГЕ

4. ПРОРОЧКЕ КЊИГЕ

- ријеч коју ми са јеврејског преводимо завјет означава САВЕЗ = између Бога и изабраног народа преко Мојсија

- Јевреји Бога називају ЈЕХОВА

НОВИ ЗАВЈЕТ

текстови су настајали током 1. и 2. вијека нове ере

- текстови говоре о рођењу Исуса Христа и његовом учењу

- ријеч ЗАВЈЕТ овдје означава Савез= између Бога и свих људи преко Христа

- 4 цјелине:

1. ЈЕВАНЂЕЉЕ

2. ДЈЕЛА АПОСТОЛСКА

3. ПОСЛАНИЦЕ

4. ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО

- писано је на грчком језику

НАЈСТАРИЈИ ПРЕВОДИ БИБЛИЈЕ:

1. СЕПТУАГИНТА=превод са хебрејског на грчки

2. ВУЛГАТА= превод са грчког на латински

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК:

Стари завјет= Ђура Даничић 1869.

Нови завјет= Вук Караџић 1847.

 10. Петар Петровић Његош „Горски вијенац“

Кратка биографија:

-        1813- 1851.

-        Рођен на Његушима, крштено име Раде

-        Његов стриц Петар I довео га је у цетињски манастир

-        Учи у Топлој

-        Основно образовање је добио од пјесника Симе Милутиновића Сарајлије

-        Са 17 година стаје на чело Црне Горе, 1830.

-        1833. путује у Русију да се завладичи, посјетио је Беч и Петроград

-        Успоставио је Сенат и Гвардију

-        Отворио је прве школе, основао штампарију

-        Познавалац је дјела европске књижевности, народне традиције и поезије

-        Писао је лирске и епске пјесме и епове

Дјела:

1833. Глас каменштака

1834. Пустињак цетињски

            Лијек јарости турске

1845. Луча микрокозма

1846. Огледало српско

1847. Горски вијенац

1851. Лажни цар Шћепан мали

Локализација одломка:

Његош је дјело посветио Карађорђу „Посвета праху оца Србије“

3 дијела:

• 1.     СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ
• 2.     СКУПШТИНА О МАЛОМ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊЕ
• 3.     БАДЊЕ ВЕЧЕ

Тема дјела: Истрага Потурица крајем 17. вијека

Анализа одломка кроз разговор:

1.     Ко је Вук Мандушић?

2.     Шта је тема овог одломка?

3.     Протумачите прва два стиха!

4.     Како Мандушић доживљава околности и атмосферу њеног појављивања?

5.     Чиме њена појава опчињава?

6.     Какав утицај на јунака има њена тужбалица1

7.     Издвојите метафору и метонимију и објасните њихово значење!

8.     Шта је у ствари основни мотив ове пјесме?

9.     Када не бисте знали да је овај одломак из Горског вијенца у које пјесме бисте сврстали ову?

 

 

 7. и 8. АНАЛИЗА ЛИРСКИХ ПЈЕСАМА РАЗЛИЧИТЕ ТЕМАТИКЕ

Задаци за рад у групи

1. група: ЈОВАН ДУЧИЋ „Песма жени“

49. страна у Читанци

1.              Изнесите своје утиске о овој лирској пјесми?

2.              Којој врсти ова пјесма припада?

3.              Истражите податке о њеном настанку и објављивању: када и гдје је објављена, ком циклусу припада...То се зове ШИРА ЛОКАЛИЗАЦИЈА ДЈЕЛА.

4.              Основни мотив ове пјесме је МОТИВ ЖЕНЕ! Издвојите и анализирајте појмове (ријечи) који јој се приписују- Какви су ти појмови по свом значењу и ком свијету или дијелу човјековог живота припадају? Затим објасните о каквој је жени ријеч!

5.              Размотрите и осјећање љубави у пјесми! Којим стиховима је дочарано како лирски субјекат доживљава љубав! Да ли у том доживљају има реалности, стварности, тјелесне и чулне љубави!

6.              Објасните како разумијете позив лирског субјекта да жена остане НЕДОСТИЖНА; НЕМА и ДАЛЕКА!

7.              Шта је тема ове пјесме?

8.              Напишите стихове који могу бити идеја или поука!

9.              Анализирајте стилски поступак: строфа, стих, ритам, рима, стилске фигуре...

2. група: ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ „БАЛКАНАЦ“

55. СТРАНА У ЧИТАНЦИ

 

1.    Шта је тема ове пјесме?

2.    Којој врсти ова пјесма припада?

3.    Која осјећања су присутна у пјесми?

4.    Која два различита менталитета пјесникиња пореди?

5.    Издвоји стихове који карактеришу Србе и западњаке!

6.    Шта према мишљењу пјесникиње карактерише Србина/Балканца, а шта западњака?

7.    Против чега је пјесникиња дигла глас?

8.    Шта је идеја ове пјесме?

9.    Анализирај стилске особености пјесме (стих, ритам и тон, рима, стилске фигуре)

3. група: ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ „СВЕТИ САВА“

36. страна у Читанци

1. Који лик је инспирисао пјесника? У чему је значај Светог Саве за наш народ?

2. Издвоји пјесничке слике и примјети каква атмосфера и која осјећања доминирају у пјесми! Издвоји стихове који одишу религиозним осјећањем!

3. Уочи какав је временски оквир у пјесми?Примјети гдје још постоји двојност-пронађи стихове!

4. Издвоји пјесничке мотиве? Обрати пажњу на мотив свјетлости и шта он симболизује?

5. Којој врсти ова пјесма припада?

4. Лаза Костић „Међу јавом и мед сном“

Читанка, 37. стр.

 

1.    Напишите кратку биографију писца!

2.    Коме се пјесник обраћа? Наведи стихове који то потврђују! Објасните зашто се обраћа срцу и колико пута се њему обраћа?

3.    Које епитете пјесник приписује срцу!  Шта му поручује? Објасни зашто му се тако обраћа?

4.    Између које двије силе се нашао пјесник? Шта представља/симболизује срце?

5.    На који нас мит подсјећа пјесника када срце назива плетиљом старо? Шта представља неуморна плетисанка?

6.    Објасни и пронађи у пјесми: МЕТАФОРУ, КОНТРАСТ, ГРАДАЦИЈУ!

7.    Шта је идеја ове пјесме?

8.    Којој врсти ова пјесма припада?

5. група: Десанка Максимовић „Сребрне плесачице“

Читанка, 60. стр.

 

1.    Којој врсти ова пјесма припада?

2.    Издвојите пјесничке мотиве?

3.    Издвојите пјесничке слике! Подијелите их на визуелне, тактилне и звучне!

4.    Објасните ефекат персонификације у овој пјесми?

5.    Кога симболизују јеле, а кога борови?

6.    Шта је идеја ове пјесме!